pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

1. Analiza i interpretacija rezultata istraživanja
Analiza rezultata istraživanja i njihova interpretacija vršiće se u cilju ukazivanja na
diskriminativno dejstvo nezavisnih na zavisnu varijablu, odnosno njihove povezanosti kao
šireg pojma koji određuje odnos između primenjenih varijabli.
Sagledavanje rezultata do kojih smo istraživanjem i obradom podataka došli,
usmereni su ka cilju ovog rada: da se grupe nezavisnih varijabli dovedu u vezu sa zavisnom
varijablom, odnosno pojavom nasilja u školi. Analiza je sprovedena na uzorku od 174
ispitanika, koju čine dve grupe: eksperimentalna (90) i kontrolna (84).
U prvom delu analize biće prikazana brojčana i procentualna zastupljenost prema
grupama i obeležjima u odnosu na 14 tematskih celina: Porodica (potpuna-nepotpuna) i
hiperaktivnost/impulsivnost (C 1 ); Subjektivni osećaj u školi (C 2 ); Osećaj sigurnosti na
pojedinim mestima u školi (C 3 ); Oblici nasilja - doživljeno/učinjeno (C 4 ); Karakteristike
nasilnika - pol (C 5 ); Karakteristike nasilnika - razred koji pohađaju (C 6 ); Nasilje se dešava
(C 7 ); Obraćanje za pomoć zbog doživljenog nasilja i reakcija (C 8 ); Reagovanje na nasilje
(C 9 ); Procena emocionalnih simptoma (C 10 ); Procena problema o ponašanju (C 11 ); Procena
hiperaktivnosti/impulsivnosti (C 12 ); Procena problema sa vršnjacima (C 13 ) i Procena
prosocijalne skale (C 14 ).
U drugom delu analiziraće se razlika između značajnijih grupa i obeležja, odnosno
dokazaće se ili odbaciti hipoteze, kako bi se procenili dobijeni rezultati i svrsishodnost daljeg
razmatranja, utvrdili pravci i metodološki prioriteti njihove obrade. Zatim će se, ako za to
postoje uslovi, definisati karakteristike svake grupe, odrediti distanca i homogenost između
njih. Na kraju će se dobijeni rezultati grafički prikazati.
2. Povezanost hiperaktivnosti/impulsivnosti i (ne)potpune porodice
Porodica kao najčvršća grupa i stabilna celina svojim vaspitnim delovanjem
značajno utiče na socijalizaciju deteta i na osobenosti individue koja treba da se razvije u
moralnu ličnost. Postoji opšte s laganje u tome da porodica ima dalekosežne, i pozitivne i
negativne uticaje na razvoj ličnosti. Hit (1965, prema: Hrnjica 1987, 228) ukazuje na rezultate
istraživanja koji: „... ukazuju da je za povoljan tok socijalizacije neobično važno da prva
192