pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

često se od igrača traži brzo donošenje odluke i planiranje akcija i sprovođenje agresivnih
operacija. Ako tako ne postupe, postoji mogućnost da oni budu poraženi i uništeni.
Kontinuitet nasilja. Za razliku od brze izmene nasilnih scena u filmovima i televizijskim
emisijama, u igrama su deca kontinuirano izložena nasilju i podsticana su na nasilne akcije.
Posledice dugoročne izloženosti nasilju u video i kompjuterskim igrama je agresivno
ponašanje.
Potter (1999, 124) je podelio učinke u medijima na fiziološke, emocionalne i kognitivne.
Fizioloških učinaka osoba nije ni svesna. Dakle, mediji mogu uticati na telesne procese – otkucaje
srca, krvni pritisak, znojenje, ritam disanja i drugo. Emocionalni učinci se temelje na fiziološkim,
ali njih je pojedinac svestan i pokazuje ih ili na pozitivan ili negativan način – strah, mržnja,
ljutnja, bes i drugo. Stalna izloženost nasilnim sadržajima u medijima dovodi do navikavanja, pa
se kod gledaoca javlja veća tolerancija prema takvim sadržajima. Kognitivni učinci predstavljaju
tzv. intelektualne učinke u kojima se na osnovu novih informacija osoba uči novim oblicima
ponašanja. Posmatranjem nasilnih sadržaja u medijima deca i mladi mogu da nauče određene
obrasce ponašanja, koja zatim mogu imitirati u stvarnom životu.
Popadić (2009, 37) smatra da nasilje u medijima više utiče na decu mlađeg uzrasta, jer
uče putem posmatranja i imitacijom, samim tim im je teže da razlikuju fikciju od realnosti. Deca i
mladi koji provode više vremena gledajući televizijske programe i igrajući video i kompjuterske
igre, nisu samo više izloženi medijskom nasilju već su agresivnija među svojim vršnjacima i
imaju izrazitu tendenciju da takav model ponašanja poprimaju u interakcijama s drugima.
Posmatranjem nasilja u medijima dete uči agresivne postupke i vodi ka dezinhibiciji agresivnosti,
povećavajući spremnost da nasilje vidi kao korisno sredstvo u rešavanju problema i gubitak osećaja
prema nasilju.
Može se reći da je nasilje tema koja je prisutna u svim medijima. Posebnu pažnju je
potrebno obratiti na interakciju koja se uspostavlja sa publikom prilikom analiziranja nasilja u
pojedinim medijima, uvažavajući specifičnost svakog medija. Bandura (1986, 50) smatra da deca
mogu naučiti neka nasilnička ponašanja, film nasilnog sadržaja može ih stimulisati da ga koriste
kao lični model. Međutim, mogućnost prihvatanja agresivnog ponašanja i njegove kontrole
odrediće socijalna kognicija, način na koji dete razume socijalne «ključeve» po kojima se društvo
ponaša.
Pravilan odnos prema nasilju koje se prikazuje u različitim medijima, pretpostavlja i
vaspitanje i obrazovanje za ispravan odnos prema medijima, da bi se nasilje moglo na ispravan
način shvatiti. Kao reakcija na posledice naglog razvitka medija i obrazovnih tehnologija nastala je
medijska pedagogija. Uloga medijske pedagogije je bavljenje medijima kako bi se u pojedincu
91