pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

javlja se simpatija i empatija jer imaju isti problem, te na taj način smanjuju napetost koju ne mogu
kontrolisati. Viktimizirani dečaci i devojčice imaju strah od odlaska u školu, te češće izostaju iz
škole i imaju poteškoće sa koncentracijom (Farrington, 1993, 341).
Žrtve možemo svrstati u dve kategorije: pasivne (podložne) žrtve i provokativne žrtve. Prva
grupa žrtava (podložne) nije agresivna i ne izaziva druge, te se nasilje nad njima ne može objasniti
kao posledica njihovog provokativnog ponašanja. Pasivne žrtve su plašljive, nesigurnije, osetljivije
i usamljene u školi. Ukoliko su napadnuti od strane drugih učenika, često reaguju plačem i
povlačenjem. Drugu grupu čine provokativne žrtve, odnosno nasilnici/žrtve, čije su karakteristike
kombinacija anksioznog i agresivnog obrasca ponašanja. Neki od tih učenika mogu da imaju
karakteristike hiperaktivnosti (prema: Žužul, 1989, 62).
Dodge (1980, 165) je na osnovu rezultata istraživanja ukazao da će karakteristike osobe
koja je izvor provokacije uticati na to da li će neka situacija biti doživljena kao provocirajuća ili
neće. Ukoliko se namere percipiraju kao agresivne, onda je veća verovatnoća da će izazvati
agresivno ponašanje, nego ukoliko su namere „provokatora“ percipirane kao neagresivne.
Postoji veći broj tipičnih obeležja odnosno faktora rizika da određeno dete postane žrtva
nasilja. Pasivne (podložne) žrtve imaju jedno ili više opštih obeležja (Coloroso, 2004, 63):
- dete koje je fizički slabije od svojih vršnjaka,
- negativna slika o sebi i nedostatak samopoštovanja,
- često su to deca sa smetnjama u razvoju,
- ne zadirkuju drugu decu i nisu nasilna, što znači da ne postaju žrtve nasilja zato što izazivaju
svoje vršnjake,
- imaju teškoće u izražavanju u grupi vršnjaka, fizički, verbalno i na druge načine,
- deca koja su imala prezaštićen odnos od strane svojih roditelja, te im je smanjena mogućnost
da uvežbavaju rešavanje konfliktnih situacija i socijalnih veština,
- u školi su uglavnom usamljeni i najčešće nemaju drugare i drugarice,
- slabije su im razvijene socijalne veštine (nedostatak asertivnosti),
- manje podrške od strane nastavnika i drugih učenika,
- manjak sigurnosti u traženju pomoći,
- okrivljuju sebe za sve što im se događa,
- imaju želju da se uklope, na bilo koji način.
Za provokativne žrtve karakteristična su, osim prethodno navedenih i sledeća obeležja
(Olweus, 1993, 318):
54