pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

potencijalna agresija koja se mobilizuje kada su ugroženi životni interesi, ali postoje i oblici
agresije koji imaju sami u sebi cilj: nanošenje štete ili povređivanje drugog živog bića.
Katz i McClellan (1999, 23) navode dve teorije o tome zašto deca iskazuju agresivnost,
teorija deficita i teorija suficita. Prema teoriji deficita deca su agresivna jer im nešto nedostaje, na
primer: socijalne veštine. Deca koja ne znaju da izraze svoje potrebe, reagovaće agresivno kako bi
ostvarila svoje ciljeve. Prema teoriji suficita deca su agresivna jer ne znaju da kontrolišu visok
nivo besa. Deca koja imaju problem sa tom vrstom agresivnosti lako planu i u ljutnji automatski
odgovaraju napadom. Veoma je važno da deca koja se agresivno ponašaju usvoje socijalne veštine
ali i da nauče da kontrolišu svoj bes.
Na osnovu prethodno navedenog postavlja se pitanje u kojoj meri fizička aktivnost može da
obezbedi da učenici kanališu bes, smanje stres, ojačaju samopuzdanje, upornost, istrajnost i
toleranciju? Lorenz (1980., prema: Hannah, 1996, 159) smatra: „Jedinstven i efikasan put da se
izbaci agresija na jedan neškodljiv način jeste da se ona preusmeri na sport.” Dakle, fizička
aktivnost bi se
Na časovima fizičkog vaspitanja učenici uče na koji način mogu reagovati u interakciji sa
drugima kad su besni. Program je veoma značajan i za nasilnike i za žrtve, jer žrtve ne umeju da
izraze bes. Pouka koju agresivna deca treba da usvoje jeste da bes nije sam po sebi loš, već da je
bitan način na koji će se bes ispoljiti. Cilj je da kod nasilnih učenika dođe do smanjivanja
agresivnosti, a kod žrtve smanjivanje pasivnosti.
Cilj eksperimentalnog programa je da deca nauče kako da kontrolišu svoj bes i usvoje
socijalne veštine. Program je usmeren na sledeće zadatke:
Učenici prvo uče da prepoznaju kada ih obuzima bes, prateći vlastite fiziološke reakcije kao
što su crvenilo lica, napetost u telu, brže disanje, brži puls.
Uče koje to situacije provociraju njihov gnev i u čemu se njihovo reagovanje razlikuje kad
jesu i kad nisu besni.
Uče različite tehnike kako bi smanjili bes: vežbama reedukacije psihomotorike -
relaksacijom, dubokim disanjem i davanjem instrukcija sami sebi.
Kvalitetno fizičko vaspitanje omogućava učenicima da razviju kretne kompetencije i
samopoštovanje, da steknu potrebna znanja, vrednosti i stavove u funkciji zdravog načina života.
Fizičko vaspitanje može uticati na stvaranje pozitivne slike o sebi i razvijanje socijalnih veština,
uključujući i saradničke kompetencije (National Association for Sport and Physical Education,
2001, prema: Đorđić, 2009, 59).
149