pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

preventivnih programa. Guera, (2003, 142) najveći fokus stavlja na komponente socijalnog i
emocionalnog razvoja i to:
sposobnost da se prate i kontrolišu osećanja, misli i postupci (npr. kontrola impulsa),
sposobnost da se pokaže empatija,
sposobnost suočavanja sa interpersonalnim problemima i njihovog rešavanja,
senzitivan identitet i orijentacija ka budućnosti, i
sposobnost zasnivanja pozitivnih vršnjačkih odnosa.
Pikasov metod zajedničke brige
Sadržaj programa „Pikasov metod zajedničke brige“ sastoji se u sledećem: kada pedagog,
psiholog ili nastavnik uoči da grupa dece maltretira nekoga, pozvaće tu decu i razgovarati sa
svakim od njih posebno, po desetak minuta. Tokom razgovora, nastavnik pokazuje empatiju
prema žrtvi i pokušava da razgovor usmeri ka buđenju takve empatije i kod nasilnika, tražeći od
njih predloge šta da se radi da bi se žrtvi pomoglo. Kada se obavi razgovor sa nasilnicima, vodi se
razgovor i sa žrtvom. Nakon otprilike nedelju dana nastavnik ponovo razgovara sa nasilnicima, da
bi od njih čuo šta su oni u međuvremenu preduzeli i koliko su njihovi pokušaji da pomognu žrtvi
bili uspešni. Nastavnik procenjuje da li će taj susret biti niz pojedinačnih razgovora ili razgovor sa
celom grupom, i da li će prisustvovati žrtva ili ne. Dakle, u programu „Pikasov metod zajedničke
brige“ naglasak je na sporazumu između odraslog i nastavnika (Pikas, 1989., prema: Popadić,
2009, 237-238)
Pristup bez optuživanja
Program „Pristup bez optuživanja“ je namenjen mlađim učenicima kada se dešava prvi
nivo nasilja. Osnovu programa čini ideja da su optuživanje, stigmatizacija i kažnjavanje nasilnika
neefikasni i kontraproduktivni. Siledžije treba pridobiti na taj način što će se pojačati njihova
emaptičnost prema žrtvi. Tada će siledžija prihvatiti zajedničku odgovornost za stanje žrtve i biće
motivisan da joj pomogne. Kada se desi slučaj maltretiranja, grupa učenika, među kojima su i
nasilnici, obavestiće se o stanju žrtve na osnovu njenog opisa: kako se oseća. Očekuje se da će
siležije biti pod utiskom kako se oseća žrtva i pod socijalnim pritiskom članova grupe, te će
preduzeti sve mere da joj se pruži pomoć. Nastavnik prebacuje odgovornost za nalaženje problema
na grupu. Nakon nedelju dana, nastavnik se sastaje pojedinačno sa svakim učesnikom grupe i sa
žrtvom, kako bi ustanovio da li ima napretka u rešavanju problema (Robinson i Maines, 1997.,
prema: isto, 239).
111