pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

kompetentnosti za nova iskustva i odnose s ljudima, kao i razvijanje sposobnosti
prilagođavanja svojih potreba socijalnim zahtevima.
Osnovni zadaci terapije pokretom zavise od problema koji se želi rešiti. Kada govorimo o
prevenciji nasilja putem terapije pokretom zadaci su sledeći:
Kod dece koja su žrtve nasilja, uz pomoć terapije pokretom smanjuje se strah, anksioznost,
osećaj usamljenosti i sputanosti, a jačaju se osećanja kompetentnosti, samostalnosti i
prijatnosti i podstiče se socijalizacija, kao i snage deteta da prevlada svoja ograničenja
suočavanjem sa njima.
Kod dece sa smetnjama u razvoju koja su nasilna: utiče na uspostavljanje emocionalnog
kontakta sa detetom, svest o telesnoj celovitosti, razvoj samokontrole, socijalne interakcije
i komunikaciju, razvoj samopoštovanja, osećajnosti i izražavanja emocija, ematija i
sposobnost učenja i ponavljanja, smanjenje agresivnog ponašanja, razvijanje koncentracije.
Vežbe reedukacije se sastoji iz vežbi pokretom koji su usmereni na podsticanje veština i
aktivnosti koje su važne za razvoj kako verbalne tako i neverbalne komunikacije i primenjivane su
tokom perioda od tri meseca, dva puta nedeljno u trajanju od 45 minuta. Organizovanjem pokreta
deteta ostvaruje se komunikacija sa nastavnikom fizičkog vaspitanja, a zatim otkrivaju i
prepoznaju delovi tela i telo u celini. Verbalizacija pokreta - reči, čine da doživljaji stečeni kroz
vežbe postanu bliski detetu. Pri sastavljanju vežbi moraju se poštovati osnovni didaktički principi i
principi reedukacije psihomotorike (Bojanin, 1985, 21):
- Svaka primenjena vežba mora da bude jasno definisana, da ostavlja jasan trag u senzornim
oblastima i to kinestezije i senzibiliteta;
- Pokreti i vežbe treba da su prožeti prijatnim osećanjem uz imenovanje delova tela;
- Svaki pokret i svaki osećaj koji ga prati moraju da budu nazvani jasnom rečju koja ih
imenuje, reč je bitna.
- Nikada se ne smeju zadavati one vežbe za koje dete nije doraslo (princip postupnosti).
Naime, reedukator obnavlja iskustva i bogati ih do mere koja je prosečna za uzrast, dok
pedagog u školi uvodi nove serije znanja koja su izvan iskustva deteta.
U području fizičkog vežbanja učenje po modelu se koristi kako bi se delovalo na motoričko
ponašanje, ali i na psihološki odgovor koje ono izaziva. Učenje po modelu elementarni je oblik
socijalnog učenja, a temelji se na pretpostavci da se velik deo učenja događa u interakciji
pojedinca i socijalne okoline.
157