pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

2. Do učenja se može doći i na osnovu posmatranja aktivnosti drugih, a ne samo kroz vlastitu
aktivnost i potkrepljenjem te aktivnosti. Na osnovu ove činjenice Bandura je došao do
otkrića posebne vrste učenja tzv. „vikarijskog“ (opservacionog) učenja.
Suština vikarijskog učenja je u sledećem: posmatranje ponašanja neke druge osobe dovešće
do pojavljivanja takvog ponašanja kod posmatrača, ukoliko je posmatrana osoba za to ponašanje
bila nagrađena, odnosno do redukcije takvog ponašanja, ukoliko je posmatrana osoba bila kažnjena.
Ovom socijalnom teorijom može se objasniti i uticaj medija; agresivnih filmova i video i
kompjuterskih igrica na agresivnost dece, jer se deca identifikuju s agresivnim junacima. Dakle,
Bandura (1960., prema: isto, 26) je ukazao da dete ne uči agresivno ponašanje samo iz vlastitog
iskustva, već da usvaja agresivni repertoar posmatranjem agresivnog ponašanja.
Na osnovu teorije socijalnog učenja mogu se izdvojiti četiri osnovna procesa koja dovode
do formiranja agresivnog ponašanja (prema: isto, 27)
1. Agresivni model može da izazove kod posmatrača asocijacije na prošla potkrepljenja
i tako olakša pojavu agresivnog ponašanja.
2. Kada je agresor na bilo koji način nagrađen za svoje ponašanje, posmatrač stiče
utisak da je takvo ponašanje ne samo prihvatljivo, već i poželjno u određenim
situacijama, što dovodi do dezinhibicije agresivnosti kada se posmatrač u takvim
situacijama nađe.
3. Posmatranje tuđe agresivnosti izaziva emocionalno uzbuđenje kod posmatrača i
može izazvati agresivne odgovore.
4. Kod posmatrača će postojati težnja za upotrebom istih sredstava (ili načina) za
postizanje nekog cilja koja upotrebljava model, a ukoliko su ta sredstva agresivna i
posmatrač će se u sličnim situacijama ponašati agresivno.
Prema teoriji socijalnog učenja, agresivnost je naučeni način postizanja cilja u socijalnim
odnosima, čiji uspeh će zavisiti od socijalnog konteksta, a uči se putem klasičnog, instrumentalnog
i opservacionog učenja. Procesom klasičnog uslovljavanja, dotle neutralne draži, ako se javljaju u
paru sa dražima koje izazivaju agresiju ili emocionalna stanja koja vode agresiji, počinju
vremenom i sama da izazivaju ista emocionalna stanja. “Učenje agresije znači i da dete uči da
diskriminiše - situacije u kojima vladaju različita pravila, ili osobe prema kojima može biti
agresivan i da generalizuje ponašanje naučeno u jednoj situaciji i prema određenim osobama na
druge situacije i druge osobe.” (Popadić, 2009, 184). Agresivni postupci jačaju ili slabe, u
zavisnoti od toga da li su praćeni: pozitivnim potkrepljenjem (postizanje nekog željenog cilja),
negativnim potkrepljenjem (izbegavanjem neprijatne situacije), pozitivnom kaznom (delovanju
32