pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

- nedostaje im empatija,
- zaokupljeni su isključivo svojim željama i ne zanimaju ih potrebe, prava i osećaji drugih,
- skloni su povređivanju druge dece kad roditelji ili druge odrasle osobe nisu u blizini,
- veoma često lažno optužuju i okrivljuju,
- odbijaju da preuzmu odgovornost za svoje ponašanje,
- nedostaje im sposobnost predviđanja i shvatanja kratkoročnih, dugoročnih i mogućih
nenamernih posledica njihovog trenutnog ponašanja,
- nedostaje im pažnja.
Kada govorimo o nasilništvu, možemo reći da je ono više vezano za prezir nego za ljutnju i
konflikt. Prezir je snažan osećaj antipatije prema nekome koga smatramo bezvrednim, inferiornim i
uključuje sledeće elemente (Coloroso, 2004, 40):
- Osećaj da se ima pravo na nasilje;
- Netolerantnost prema različitostima;
- Sloboda isključivanja.
Deca koja se nasilnički ponašaju izgledaju superiorno, što je često maska kojom prikrivaju
bol i osećaj neprilagođenosti. Nasilnici smatraju da im njihova kobejagi superiornost daje pravo da
povrede nekoga prema kome osećaju prezir. Međutim, u realnosti to je samo izgovor kako bi se
osećali bolje kroz omalovažavanje drugog. Dakle, nasilništvo je arogancija na delu.
7.2. Karakteristike tipične žrtve
Žrtve nasilja su učenici koji su trajno izloženi negativnim postupcima od strane jednog ili
više učenika. Potencijalne žrtve pokazuju određeni obrazac ponašanja (na primer submisivnost)
čak i pre nego što postanu žrtve nasilja. Ono što razlikuje tipične žrtve od drugih učenika je
nerazvijenost socijalnih veština i nisko samopoštovanje. Žrtve su često deca sa smetnjama u razvoju
i meta ismevanja, ruganja, verbalnog ili fizičkog zlostavljanja (Coloroso, 2004, 42). U društvu koje
se bori za toleranciju u svakodnevnom životu, svaka vrsta nasilja je neprihvatljiva, a posebno treba
osuditi nasilje nad decom sa smetnjama u razvoju.
Svaki oblik nasilja ostavlja trajne posledice na žrtvu. Deca, žrtve nasilja, strahuju i nikom
ne govore o svojim poteškoćama, povlače se u sebe, imaju strah da idu u školu i žive pod
kontinuiranim stresom jer je odlazak u školu njihova svakodnevna aktivnost. Među decom žrtvama
53