pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

i socijalnih veština, kod male dece preovladavaju fizički oblici agresivnosti. Na školskom uzrastu sa
razvojem verbalnih sposobnosti i devojčice i dečaci uočavaju prednost verbalnih startegija, koje sve
više postaje ponašanje koje je društveno prihvatljivo. Sa razvojem socijalnih veština pojedinci na
posredan način, koristeći druge osobe iz svoje socijalne mreže, ostvaruju svoje agresivne ciljeve.
Prikazani model razvoja agresivnosti ukazuje na to da tokom razvoja kod mladog odraslog
dolazi do smanjenja broja otvorenih oblika agresivnosti, napada besa i fizičkih obračuna, dok broj
oblika prikrivene agresivnosti, antisocijalnog i delinkvetnog ponašanja raste (Grafički prikaz br. 3).
Faktori u ranom detinjstvu
Velika
porodica,
nepovoljni
uslovi,
psihičke
smetnje
Biloška/genetska ranjivost,
kognitivni/govorni razvoj,
regulacija emocija i ponašanja, pol
Nepovoljni
porodični
uslovi
Sukobi s vršnjacima
Sukobi sa siblinzima
Psihički nivo detetovog delovanja pri polasku u školu
KOGNITIVNO EMOCIONALNO BIOLOŠKI
Sklonost Reaktivna Visok stepen
negativnosti, ljutnja
razdražljivosti
nezrelost za
školu
SOCIJALNO
Slaba socijalna
sposobnost,
agresivnost
prema
vršnjacima.
slaba saradnja
sa odraslima
Bračni
sukobi ili
samohrani
roditelj
Nedosledne i krute
mere disciplinovanja,
nesigurno vezivanjemalo
topline i
empatije
Agresivnost i neposlušnost deteta
Nasilno
ponašanje
Stavovi
roditelja
Poslovna situacija, izvori podrške u zajednici,
sigurnost mesta stanovanja
Rano detinjstvo
Grafički prikaz br.3 Model razvoja agresivnosti (Cummings i sar.2000, prema: isto, 115)
Polazak u školu
Većina longitudinalnih istraživanja (Lober, 1982., prema: Coie i Dodge, 1998, 782) ukazuju
na to da su na ranijem uzrastu uzroci agresivnosti uglavnom unutar porodice, dok agresiju
adolescenata više obeležava uticaj kontekstualnih i sistematskih faktora u školi. Nasilno ponašanje
koje se nauči u porodičnom okruženju se proširuje i na školu, i interakciju sa nastavnicima i
vršnjacima.
41