pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

programa su dobro
edukovani, lideri pružaju
snažnu podršku. Svi
članovi zajednice su
angažovani. Sprovodi se
kontinuirana evaluacija čiji
se rezultati koriste kao
osnova za modifikaciju i
unapređivanje programskih
intervencija i aktivnosti.
grupe u zajednici, evaluiraju i unapređuju preventivne aktivnosti.
- Periodično se analiziraju tekuće preventivne aktivnosti i ostvareni rezultati,
putem lokalnih medija i javnih prezentacija.
Na osnovu deskripcije različitih stadijuma spremnosti zajednice za prevenciju uočava se
da je "svaki stadijum putovanje ka sledećem stadijumu i događaji koji obeležavaju to
putovanje pružaju jasne smernice za ostvarenje vizije" (Jumper-Thurman i sar., 2003, 594).
Određivanjem nivoa spremnosti zajednice, dobija se odgovor na pitanje da li su ispunjeni
minimalni uslovi za primenu preventivnih programa.
Škola može da interveniše, delujući na više faktora nasilnog ponašanja - na samog
učenika, njegovu porodicu, vršnjake, medije. Škola je „jedini agens socijalizacije od strane šire
društvene zajednice koji ima pristup mladoj osobi dovoljno rano da bi uticaj bio efikasan, dovoljno
masovno da bi zaista bio preventivan, dovoljno dugo da bi bio efikasan i, što je bitno, dovoljno
posredovan individualnim radom stručnjaka (nastavnika) da bi bio podložan intervenciji” (Hrnčić,
2001, 231).
Kako bi škole uspešno realizovale prevenciju i smanjile nasilje, treba da postanu središte
ne samo učenja i znanja, već i središte sportskih aktivnosti i kulturno - zabavnog života dece i
mladih. Neophodno je uspostavljanje mosta između škola i roditelja učenika da bi se povećala
briga za decu i njihovo vaspitanje i učenje. Dakle, potrebno je povezivanje različitih pojedinaca i
grupa unutar i izvan škole u takozvanu „vaspitnu mrežu“, gde je svako svestan svoje specifičnosti,
a svi planski deluju u smeru osiguravanja uslova za kvalitetan život i preventivno delovanje.
13. Mere i programi za prevenciju nasilja u školi
Školsko nasilje rezultat je interakcije brojnih faktora, zato je potrebno odrediti preventivne
postupke koje će uticati na suzbijanje nasilja. Pregledom domaće literature može se uočiti da u
našoj zemlji, nije bilo sistemskih mera za prevenciju nasilja u školi za decu sa smetnjama u
razvoju. Smatrali smo da prikaz postojećih mera i programa prevencije, koji se primenjuju u
drugim zemljama, mogu da budu izvor ideja za pripremanje modela prevencije nasilja u školama.
108