pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

U istraživanju Holmberga (1977., prema: Essau i Conradt, 2006, 21) pokazalo se da se skoro
polovina socijalnih interakcija među decom na uzrastu od 12 do 18 meseci može smatrati
konfliktnim ili je za njih svojstveno nasilno ponašanje. S obzirom da deca mlađeg uzrasta
kognitivno nisu u stanju da nekome namerno nanesu štetu, može se konstatovati da oni još ne mogu
ispoljavati agresivnost. Shvatanje da napad dovodi do bola javlja se oko treće godine života, tako da
se tek na ovom uzrastu dečje agresivno ponašanje zadovoljava sve kriterijume definicije
agresivnosti.
Prve reakcije besa pojavljuju se između drugog i sedmog meseca, koje izazivaju telesna
neugoda, želja za pažnjom ili rutinske aktivnosti poput vršenja nužde, hranjenja ili odlaska na
spavanje. Agresivno ponašanje se najčešće pojavljuje kao instrumentalna agresivnost čija je
posledica oduzimanje igračaka drugoj deci, i pojavljuje se u prvoj godini života. Napadi besa
dostižu vrhunac na uzrastu između tri i četiri godine. Od treće godine pa nadalje raste tendencija
reagovanja na napad ili frustraciju merama vraćanja. Između treće i pete godine smanjuje se fizička
agresivnost, što je možda uzrokovano moralnim razvojem deteta. Deca na ovom uzrastu razvijaju
veću sposobnost samoregulacije i govorni razvoj im omogućuje verbalno izražavanje agresivnosti.
Određena količina agresivnosti olakšava razvoj socijalne strategije pomoću kojih deca mogu da
rešavaju socijalne konflikte i izbore za svoja prava. Na predškolskom uzrastu agresivne epizode su
uglavnom kratkotrajne. Pri kraju predškolskog i početkom školskog perioda dolazi do izražaja
hostilna, verbalna i indirektna agresivnost.
Tokom srednjeg detinjstva fizička agresivnost i otvoreno antisocijalno ponašanje i dalje se
smanjuju onoliko koliko se povećavaju socijalne veštine deteta. Dečja agresivnost je na tom uzrastu
najčešće namerna, neprijateljska i reaktivna nego instrumentalna. Porast neprijateljske agresivnosti
zasniva se na činjenici da su deca na starijem uzrastu sposobnija da prepoznaju agresivnu nameru,
za razliku od dece predškolskog uzrasta (Essau i Conradt, 2006, 23).
Deca su tokom odrastanja sve sposobnija da razlikuju štetu koja je nanesena namerno od
one prouzrokovane slučajno, što je i potvrđeno istraživanjima u kojima su deca različitog uzrasta
procenjivala nameru izvršioca nekog akta (Dodge i sar. 1984, prema: isto, 23). Agresivnost se sve
više izražava simbolički i verbalno, delimično i zbog razvoja detetovih jezičkih sposobnosti.
Kognitivni napredak i sve veće značenje socijalnih odnosa razlog su što relacijsku oblici
agresivnosti postaju sve važniji.
Možemo konstatovati da razvojne faze agresivnosti predstavljaju fizička, verbalna i
indirektna koje slede jedna drugu, a delimično se preklapaju. Zbog nedovoljno razvijenih verbalnih
40