pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

delotvornom funkcionisanju u socijalnom kontekstu. Deca sa smetnjama u razvoju češće od
svojih vršnjaka odstupaju od uobičajeno prihvaćenih socijalnih pravila i zbog toga im je
potrebna pomoć u razvoju socijalne interakcije. Zbog svojih simptoma hiperkinetskog
poremećaja i deficita socijalnih veština često imaju probleme u odnosu sa vršnjacima, postaju
izolovana i nepopularna u vršnjačkoj grupi.
Ukoliko polazimo od stava da je agresivno ponašanje oblik neadekvatnog reagovanja
tokom socijalne interakcije i da se dete na taj način ponaša zato što je umesto socijalno
adekvatnijih postupaka, usvojilo takav način reagovanja, dolazimo do zaključka da takvo dete
treba da uči da se ponaša na socijalno prihvatljiv način. Postati socijalno kompetentna osoba
znači usvojiti prosocijalna ponašanja i određene veštine koje omogućavaju razumevanje svoje
okoline i delotvorno snalaženje u svakodnevnim situacijama.
Pregled teorijskih studija i empirijskih istraživanja o proučavanju nasilja u školi, koje
smo u radu izložili govore u prilog činjenici da je jedan od prvih koraka sprečavanja nasilja u
školi planiranje preventivnih programa. Navedena istraživanja pružila su nam saznanja o nekim
bitnim činiocima u vezi sa razmatranom problematikom i nametnula su potrebu da saznanja do
kojih su došli autori implementiramo u školsku praksu, što predstavlja važnu preventivnu meru.
Školsko nasilje rezultat je interakcije brojnih faktora, zato je potrebno odrediti
preventivne postupke koje će uticati na suzbijanje nasilja. Uloga humanistički usmerene
pedagogije je da putem preventivnih programa, iznalazi primerene i pravovremene odgovore na
probleme društveno neprihvatljivog ponašanja dece. Škola je mesto gde je najveća pojava
nasilja među decom, te je sastavni deo Godišnjeg plana i programa rada škole i Program za
zaštitu dece/učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, čije postojanje obezbeđuje
planiranje i realizaciju preventivnih aktivnosti, u čemu je uloga pedagoga veoma značajna.
Budući da su pedagozi zapaženo razvili svoju organizaciju rada i bogatstvom sadržaja u
velikoj meri osmislili svoje polje delovanja, u radu se ukazuje na jedan specifičan aspekt
saradnje školskog pedagoga i nastavnika fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi. Uloga
pedagoga i nastavnika fizičkog vaspitanja u školi je „da strukturu ukupnih učeničkih aktivnosti
artikuliše tako da ishod budu progresivne promene u ponašanju ličnosti učenika“ (Havelka,
1992, 43).
Osnovu preventivnih mera predstavlja razvijanje socijalnih i komunikacijskih veština
kod dece i mladih. Međutim, modele nenasilne komunikacije nije moguće usvajati na
"teorijskom" nivou jer je bitan proces ličnog prolaženja kroz doživljaj rada na sebi kroz
grupni proces. Tek kroz interakciju sa grupom moguće je najjasnije uočiti, naučiti i usvojiti
principe nenasilne komunikacije i uvrstiti ih u repertoar sopstvenih "veština". Dakle, parametre
353