pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

povezanost razvoja mozga i ruku omogućila je čoveku da se, kao posebna vrsta, izdvoji i bitno
razlikuje od ostalih oblika života na zemlji (isto, 15).
Motorno funkcionisanje kao način realizacije motorne aktivnosti kroz organizovanje
pokreta u svrsishodnu svesnu, a ne refleksnu celinu treba posmatrati kroz sledeće komponente:
- kognitivna komponenta (ideja o cilju),
- konativna komponenta (unutrašnja potreba) i
- motorna komponenta (plan akcije).
Aktivna struktura koja vrši motornu radnju ili pokret je mišićna organizovanost tela, kako
ona koja čini njegov spoljni omotač, tako i ona koja pripada njegovim unutrašnjim organima.
Doživljaj celovitosti tela je skup svih opažaja od rođenja do trenutka kada se doživljavamo telom,
bez obzira na kom nivou jasnoće bio taj doživljaj. Čovekova osećajnost i napetost mišića su uskoj
vezi, te su pokreti kojima pratimo naš hod samo njen izraz i osnovni vidovi ispoljavanja
osećajnosti u socijalnom polju.
Razvojem dete otkriva prostor tela kao apsolutno subjektivni prostor, polje pokreta
ekstremiteta i objektivni prostor koji je izvan domašaja naših ekstremiteta. Osnovni put kojim se
ostvaruje proces saznavanja tokom razvojnog doba čini sledeće: opažanje (percepcija),
prepoznavanje (gnozija) i saznanje (kognicija) kao celovit događaj saznajnog čina koji u sebe
uključuje i dva prethodna. Osnovno polazište svih oblika tretmana pokretom ili reedukacije
psihomotorike čini ovaj saznajni put kako bi detetu omogućili obnovu i razvoj, što zavisi od
uzrasta, onih struktura i funkcija koje će ga osposobiti da ostvari „adekvatne obrasce“ koji mu
nedostaju.
Kroz iskustva sa pokretom osoba može istinski da izrazi svoja osećanja, da ih prihvati i po
potrebi da ih preusmeri. Preko odnosa pokret-osećanje, učenik postiže bolje poznavanje samog
sebe i veću samosvest. Opšte karakteristike vežbi pokretom su:
utvrđivanje telesne šeme i jačanje lateralnosti pomoću različitih ritmičkih igara;
razvoj realne telesne predstave kao osnove za primereno poimanje sebe i drugih;
jačanje osećaja organizovanosti i sigurnosti kroz vežbe sa pokretnim uzorkom koji
se ponavlja, i razvijanje fizičkih sposobnosti;
podsticanje neverbalnog izražavanja i uticaj na razvoj govora, recipročne socijalne
interakcije, razlikovanje sebe od drugih;
sticanje iskustva na osnovu snažnih osećaja, rešavanje unutrašnjih sukoba i smetnji,
jačanje lične inicijative i stvarlačkog pokreta, podsticanje inicijative i
156