pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

je „bilo koji oblik ponašanja usmeren na nanošenje štete ili povređivanje drugog živog bića
motivisanog da izbegne takav postupak” (Baron, 1977, 7).
Agresivnost je ponašanje u čijoj je pozadini namera da se drugoj osobi nanese šteta ili
uništi neki objekat (Bartol, 1995., prema: Essau i Conardt, 2006, 15). Ova definicija sadži niz
implikacija:
1. Agresivnost u sebi sadrži neprijateljsku nameru;
2. Cilj agresivnih postupaka može imati ne samo fizičke, već i psihičke posledice.
Harre i Lamb (1993, prema: Popadić, 2009, 14) našli su preko 200 definicija agresivnog
ponašanja i skoro su sve sadržale elemenete namere i nanošenje štete. „Agresija je upućivanje
neprijateljskog stimulusa (podsticaja) od jedne ličnosti ka drugoj, sa namerom da se nanese šteta, i
sa očekivanjem da će doći do izazivanja takve štete, dok je druga osoba motivisana da pobegne ili
da izbegne taj stimulus” (Nedeljković, 2010, 62).
Pored povezanosti između pojmova agresija i nasilje, ima autora koji ukazuju da ova dva
pojma nisu podudarna. Bartol i Bartol (2005, 241) agresiju definišu kao „ponašanje koje je
određeno namerom da se neka individua fizički ili psihički (ne i socijalno) povredi ili da se uništi
neki predmet“. Sva nasilnička ponašanja su vid agresije, dok sva agresivna nisu nasilnička.
Agresija je manifestacija trenutka, čija je primarna crta upražnjavanje nasilja i uvek je praćena
gnevom, besom, gorčinom i negativnim emocionalnim nabojem. Agresivnost je crta ili
karakteristika ličnosti i odnosno skup oblika ponašanja i tendencija koji su relativno postojani i
među sobom su u značajnom stepenu korelacije. Dakle, kod agresije i agresivnosti naglasak je na
agresivnom motivu koji stoji iza postupka i koji se obično shvata kao trajna dispozicija.
Može se konstatovati da bi nasilje moralo biti realizovana agresija. Dok je kod agresije
namera centralna, a sama šteta nije uvek nužna, kod nasilja je (neopravdana) šteta centralna, a
namera nije uvek nužna. Međutim, u praksi, ove razlike nisu toliko bitne jer se najčešće bavimo
ponašanjem kojim je neopravdano naneta šteta i čija namera je i bila da se nanese šteta, nečim,
dakle, što je i nasilje i agresija (Popadić, 2009, 15).
Ono što se može navesti kao zajedničko za mnoga određenja pojma nasilja je da je to
delatnost pojedinca, grupe, društvenih institucija, organizacija ili društva u odnosima prema
ljudima, koji uključuju primenu fizičke, psihičke, političke ili neke druge sile i kojima se ugrožava
fizički, psihički ili socijalni integritet čoveka izazivajući različita fizička i psihička oštećenja i druge
nepovoljne posledice (Milosavljević, 1998, 33).
10