pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

XX KAKO PREPOZNATI BES I ŠTA S NJIM?
Zadatak radionice:
- upoznavanje učenika sa emocijom besa i odnosa koji postoji između ove emocije i nastajanja i produbljivanja
konflikta.
Potreban materijal:
- veliki pakpapir na kome može da se ocrta neko iz grupe; stikeri u boji; flomasteri.
Aktivnosti u toku radionice:
1. Oseti moj bes
Dva učenika dobrovoljno izađu pred celom grupom. Njihov zadatak je da besno komuniciraju tako što
jedan u paru govori držeći ruke iza leđa, a drugi ćuti ali glumi ruke druge osobe. Zatim, svi učenici stanu u krug.
Jedan je u sredini kruga i pokazuje telom kako izgleda njegov bes i proizvodi zvuk koji ilustruje glas besa. Ostali to
ponove, pokušavajući da osete kako je toj osobi. Nakon ove vežbe, voditelj radionice pita učesnike kako im je bilo
tokom ove igre i da li su osetili kako je drugim učesnicima u igri, zatim objašnjava kolika je snaga u besu, kako su
reakcije univerzalne.
2. Odakle bes?
Dobrovoljac iz grupe, legne na veliki komad papira i ocrta se kontura ljudskog tela – papir se kači na zid.
Svako za sebe razmisli koje su to situacije koje ga razbesne i zapisuju na žuti stiker, i te stikere lepi oko nacrtane
konture tela. Zatim, zapisuje misli koje mu prolaze kroz glavu, šta misli o sebi i drugima u situaciji besa i pišu na
crvene stikere i lepe na prethodno nacrtanu glavu. Kada učenici završe sa čitanjem stikera komentariše se da su misli
to što nas stvarno razbesni.
Svako za sebe zapisuje šta radi kad je besan na narandžaste stikere i lepi na prethodno nacrtane ruke i noge
konture. Zatim voditelj ukratko objašnjava kako bes može da bude destruktivan.
Svako od učesnika radionice pokušava da odredi koje mu potrebe nisu zadovoljene u besu i to zapisuju
na plave stikere i lepi na mesto gde je nacrtan stomak. Zatim, voditelj objašnjava kako u besu izgubimo kontakt sa
svojim potrebama i zato nas bes plaši i zato u besu radimo sve ono što nam se ne dopada.
Svako za sebe, razmišljajući o potrebama, pokušava da definiše koja osećanja su se javila umesto besa. To
zapisuju na bele stikere i lepe na mestu gde su nacrtane grudi. Voditelj komentariše da kada se povežemo sa
potrebama nestaje bes, ali ostaje njegova snaga i energija koju možemo da iskoristimo da se povežemo sa drugima i
rešimo problem koji imamo. Postavljamo pitanje da li bi sada kad vidimo da se osećaju npr. bespomoćno i dalje
vikali i lupali ili bismo pokušali da uradimo nešto što bi smanjilo taj doživljaj bespomoćnosti.
3. Moje i tuđe potrebe
Vodi se diskusija u grupi o tome kako se menja način na koji reagujemo i percipiramo svet kada se
povežemo sa svojim potrebama. Voditelj objašnjava učenicima da uvek možemo da biramo, da se povežemo sa
sobom ili da napadamo i sebe i druge. Važno je napomenuti da je bes često prisutan u sukobima i da otežava njihovo
rešavanje, te je potrebno slušanje tuđeg besa.
4. Mišićna relaksacija-vežba
Voditelj: „Na današnjoj radionici naučićemo kako da se opustimo. Udahni duboko-stegni se, izdahni-opusti
se. Stisni šake u pesnicu-opusti. Hajde da zategnemo bicepse kao „popaj“, a sad opusti. Na red su došli i tricepsi,
guraj podlogu, a sad opusti. Naboramo čelo, opusti. Naborati nos, opusti. Stisnuti usta, opustiti. Gurati čelo protiv
ruke, opustiti. Izvući se, protegnuti noge, opustiti se. Prelazimo na članke, prste sebi-peta napolje, opusti. Stisnuti
prste na stopalima i opustiti. Kako ste se osećali dok smo radili ove vežbe?“
398