pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

1.3. Pedagog
Reč pedagogija je grčkog porekla, njena upotreba potiče iz antičkog doba i sastavljena je od
dve reči: pais, paidos znači dete, odnosno dečak, a ago, agein znači voditi. U početku je ovaj termin
imao bukvalno značenje; rob je vodio dete od kuće do mesta gde se tadašnja omladina okupljala
radi sticanja obrazovanja. Taj rob se zvao pedagog, tj. onaj koji vodi dete. Prema nekim
teoretičarima, međutim, rob se nije brinuo samo o sigurnosti deteta na putu od kuće i do nje, već se
brinuo i o njegovom ponašanju. Za razliku od dečaka, devojčice su ostajale sa svojim majkama u
kući. U Rimu se pojam pedagoga menja, te je sada to učeni rob, najčešće Grk, koji sam podučava
decu. Nazivali su ga paid - agogus, tj. onaj koji vodi dete. Već tada, kao i kasnije, sam termin
„vođenje“ se menja iz bukvalnog u preneseno značenje - pedagog je onaj koji usmerava, obrazuje i
vaspitava.
Pedagog je onaj koji je svestan konteksta i potreba zajednice u kojoj deluje, poseduje
znanja o svim sistemima koji participiraju u institucionalnom vaspitanju i obrazovanju,
osposobljen za komunikaciju, sposoban za realizaciju preventivno - interventnih aktivnosti, gradi
partnerske odnose i unapređuje odnose u zajednici koja uči, spreman i sposoban da vrši
samoevaluaciju i evaluaciju (Maleš i sar., 2010, 35).
Danas se termin „pedagog” može definisati u širem značenju. „U najširem značenju - to je
onaj koji se na neki način bavi vaspitanjem (uključujući roditelje), u nešto užem značenju - to je
svaki onaj koji se profesionalno bavi vaspitanjem (u školi ili van nje), u užem značenju - to su oni
nastavnici koji predaju pedagogiju u školama za pripremanje nastavnika, u najužem značenju - to su
samo oni koji i naučno proučavaju probleme vaspitanja, koji uopštavaju pedagošku praksu” (prema:
Grandić, 2004, 13).
13