pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

kontrolne grupe (3.57% p=.000), a modalitet retko ili ponekad najviše je zastupljen kod
eksperimentalne grupe (38.89%), modalitet nikad najviše je zastupljen kod kontrolne grupe
(65.48%), a to je značajno veće od zastupljenosti istog odgovora kod eksperimentalne grupe
(35.56% p=.000).
Na osnovu dobijenih rezultata moguće je izdvojiti karakteristike svake grupe u
odnosu na obeležje RNŠ_RN5, sledi da, eksperimentalna grupa ima više izraženo svojstvo
skoro svaki dan*, kontrolna grupa ima više izraženo svojstvo nikad*. Kako je p = .000 2 -
testa, može se reći da postoji povezanost između grupa i obeležja RNŠ_RN5, s obzirom da je
= .339 povezanost je niska.
Tabela br.38
Značajnost razlike između grupa u prostoru između obeležja RNŠ_RN
ANALIZA N F p
MANOVA 5 11.800 .000
diskriminativna 5 11.765 .000
Vrednost Fišerove raspodele iznose F= 11.800 i F=11.765, kao i pouzdanost (p) koja
se kreće od .000 do .000 ukazuju da postoje razlike između grupa u prostoru između obeležja
RNŠ_RN. Na osnovu vrednosti p = .000 (analize MANOVA) i p = .000 (diskriminativne
analize), odbacije se hipoteza H 6 . 2(0) koja glasi: Učenici koji imaju karakteristike
hiperaktivnosti/impulsivnosti i koji su posmatrači nasilja u većoj meri sprečavaju nasilje nad
žrtvama; i prihvata se alternativna hipoteza H 6 . 2(a) koja glasi: Učenici koji imaju
karakteristike hiperaktivnosti/impulsivnosti i koji su posmatrači nasilja u većoj meri ne
sprečavaju nasilje nad žrtvama, to znači da postoji razlika i jasno definisana granica između
grupa ispitanika.
Postavlja se pitanje zašto se posmatrači, u većini slučajeva pridružuju nasilnicima?
Odgovor bi se mogao sastojati u sledećem: deca i mladi koji se agresivno ponašaju imaju
drugačiji hemodinamski moždani odgovor kada su izloženi stimulusima koji podstiču
empatiju. Objašnjavajući vezu razvoja socijalnih kognitivnih veština i agresivnog ponašanja
Dodge (1991, 203) ukazuje na to da će agresivna deca verovatno interpretirati stimuluse iz
okoline kao hostilne, u dugotrajnoj memoriji će verovatnije pronaći agresivne alternative na
date stimuluse i posledice agresivnog ponašanja će proceniti kao korisne, što će voditi u izbor
i sprovođenje agresivnog ponašanja.
266