pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

uzbuđenja, na koje će najviše delovati prošlo iskustvo o tome kako je slično iskustvo bilo ranije
interpretirano, ali i prepoznavanje emocija kod drugih osoba koje su bile u sličnoj situaciji.
Interpretacija emocija će dovesti do mogućih odgovora koji su kroz prošlo iskustvo pohranjenji u
memoriji. Ukoliko se emocija prepozna kao bes, dominantni odgovori će biti agresivni, delom zbog
bioloških predispozicija, a delom kroz učenje. Dakle, pojava agresivnih shema će dovesti do
motivacije za agresijom. Intezitet te emocije će zavisiti od inteziteta emocionalnog uzbuđenja, ali
će na njega delovati i određeni situacijski faktori, od kojih je najvažnije eventualno postojanje
dodatne motivacije za agresijom. Agresivna motivacija će dovesti do kognitivne procene posledica
eventualne agresije. Na procenu posledica će uticati mnogi faktori, a najvažnji od njih je
karakteristika potencijalnog cilja agresije. Evaluacija posledica će dovesti do pojave agresivne
inhibicije. Intezitet inhibicije će zavisiti na prvom mestu od procene posledica, ali i od postojanja
određenih situacijskih faktora, tzv. agresivnih znakova. Ti agresivni znaci mogu delovati na
inhibiciju dvosmerno, mogu je snižavati, a mogu i da je pojačaju (Dodge 1987., Husseman, 1988.,
prema: Žužul, 1989, 81-82).
Implikacije prikazanih modela i teorija, mogu se videti kroz odgovor na pitanje šta se
događa nakon agresivnog ponašanja? Ispoljavanje agresije u jednoj prilici ne smanjuje verovatnost
agresivnog ponašanja pojedinca posle te reakcije. U stvari će doći do porasta agresivnosti, čak i
ukoliko je prošlo kratko vreme od inicijalne agresivne reakcije. Oslobađanje od tenzije se javlja
jedino ukoliko pojedinac oseća da je ispoljavanje agresije bilo pravedno i ne oseća strah od osvete
i osećaj krivice. Pojava agresivne reakcije češće dovodi do pojačavanja naknadne agresije, nego do
njene redukcije. To se može objasniti na sledeći način (Žužul, 1989, 87):
Za većinu pojedinaca, izvođenje agresije predstavlja, samo po sebi provocirajuću
situaciju, koja može da pokrene kompletan medijski proces koji dovodi do agresije.
Izvođenje agresije može izazvati određene popratne emocije, koje mogu delovati na
taj način što pojačavaju postojeće emocionalno uzbuđenje i tenziju, i time mogu da
pojačaju intenzitet agresivne motivacije.
Ponašanje ostalih učesnika u situaciji u kojoj je ispoljena agresivnost, na prvom
mestu ponašanje „žrtve“ može delovati kao agresivni znak koji će olakšati dalje
ispoljavanje agresije.
Kako agresivna reakcija utiče na ponašanje koje sledi, može se prikazati na sledeći način
(Žužul, 1989, 86):
84