pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

na podatak da su učenici 7. i 8. razreda značajno agresivniji od mlađih učenika. To znači da
vaspitno-obrazovnu delatnost treba usmeriti na izradu i implementaciju programa koji imaju
cilj prevenciju nasilja među decom.
Veliki broj istraživanja ukazuje da broj žrtava permanentno opada sa školskim
uzrastom. U Norveškoj među učenicima na uzrastu od 8 godina bilo je 17,5% žrtava među
dečacima a 16% među devojčicama, a na uzrastu od 15 godina 6% među dečacima i 3%
među devojčicama. U Engleskoj, na uzrastu od 7 godina žrtve su bile 38% dečaka i 31%
devojčica, a na uzrastu od 15 godina bilo je po 9% žrtava među decom oba pola (Whitney i
Smith, 1993), u Irskoj 21% među dečacima i 15% među devojčicama sa 7 godina, a 4%
odnosno 2% sa 16 godina (O’Moore i sar., 1997), u Australiji, među učenicima na uzrastu od
9 godina - 24% dečaka i 15% devojčica su bili žrtve, a na uzrastu od 15 godina 11% dečaka i
7% devojčica (prema: Rigby, 1998, 207).
Ova činjenica može se objasniti na više načina:
Sa uzrastom dete u školi zauzima sve više mesto na statusnoj hijerarhiji, sve je
manje dece koja mogu da ga maltretiraju, a to su najpre ona koja su istog ili
starijeg uzrasta.
Među mlađom decom nasilje je češće jer ona još nisu usvojila norme koje takvo
ponašanje osuđuje.
Mlađa deca možda još nisu ovladala socijalnim veštinama i asertivnošću koji im
pomažu da se nose sa potencijalno opasnim situacijama i da ih predupređuju.
Međutim, ima pokazatelja da su nasilnici što su stariji sve nasilniji, ali da sve manje
koriste fizičko nasilje već se usmeravaju na verbalno i indirektno nasilje (Boulton &
Underwood, 1992., prema: Perry i sar., 1988, 808).
Kako bi se rasvetlio problem uzroka agresivnosti organizovano je longitudinalno
istraživanje u Kanadi. Rezultati istraživanja ukazuju na sledeće: u periodu od 2. do 8. godine,
najveći broj dece (80,00%) pokazao je srednji nivo i opadajući trend u fizičkoj agresivnosti,
5% dece je pokazalo stabilno nizak nivo agresivnosti, a 15% dece stabilno visok nivo.
Indirektna agresivnost je najintezivnija između 4. i 8. godine, 2/3 dece pokazalo je stabilno
nizak nivo, a 1/3 povećanje u nivou indirektne agresivnosti (Côté i sar., 2007, 37-55).
Ukoliko se obe vrste agresivnosti posmatraju zajedno, može se konstatovati da većina dece
(62,00%) pokazuje opadajuću fizičku i nisku indirektnu agresivnost, 14% pokazuje
opadajuću fizičku i rastuću indirektnu agresivnost, a 13% dece konstantno visoke obe vrste
agresivnosti.
239