pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

navika za zdrav život. Pored ovog, učenici stiču i značajne zdravstveno - higijenske pojmove,
upoznaju se sa delovanjem prirodnih uslova fizičkog vaspitanja - sunca, vazduha i vode na rast i
razvoj organizma. Radi potpunog ostvarenja zdravstveno - higijenskog zadatka fizičkog vaspitanja,
potrebno je da prostor i objekti u kojima se izvodi fizičko vaspitanje zadovolje stroge sanitarno -
higijenske i zdravstvene uslove.
Obrazovni zadatak fizičkog vaspitanja sastoji se u sticanju odgovarajućih znanja, veština i
navika, razvoju psihomotornih sposobnosti i shvatanju društvenog značaja fizičkog vaspitanja i
sporta. Bitan element obrazovnog zadatka fizičkog vaspitanja su znanja, jer savladavanje nove
veštine ili obnova stare pretpostavlja "shvatanje procesa učenja". U procesu fizičkog vaspitanja
najvažnije mesto zauzimaju znanja o psihofiziološkim mehanizmima uticaja fizičkog vaspitanja na
formiranje ličnosti vaspitanika, kao i znanja koja će učenicima omogućiti da shvate značaj i
važnost fizičkog vaspitanja za sveukupnu delatnost čoveka. Kako bi učenici bolje razumeli
funkciju i strukturu tela neophodna su i znanja iz anatomije, fiziologije i higijene. Neophodna su,
takođe, i znanja o pravilima različitih igara i vežbi, odnosno igrovnih i sportskih aktivnosti.
Posebno treba naglasiti da se u procesu sticanja znanja, veština i navika istovremeno razvijaju i
psihomotorne sposobnosti (snaga, brzina, spretnost ruku, spretnost tela, koordinacija pokreta
racionalnost pokreta, tačnost i dr.), koji dovode i do razvoja kognitivnih sposobnosti učenika, kao
što su pažnja, pamćenje, mišljenje, imaginacija.
Nastava fizičkog vaspitanja obezbeđuje širok okvir za razvoj društveno moralnih,
intelektualnih, estetskih i drugih vrednosti i sposobnosti vaspitanika. Stoga, vaspitni zadaci
zauzimaju posebno, značajno mesto u strukturi zadataka fizičkog vaspitanja. Reč je, u stvari, o
tome da se kroz fizičko vaspitanje, njegove sadržaje, sredstva i metode iskazuju višestrani vaspitni
uticaji. Na primer, proces fizičkog vaspitanja može pozitivno uticati na socijalizaciju s nekoliko
aspekata: sticanje sigurnosti i samopouzdanja, samostalnosti i razvijanja samopoštovanja,
discipline, upornosti, izražavanje emocija, sigurnost u komunikaciji s okolinom i drugo. Kroz
različite oblike fizičkog vaspitanja razvijaju se pozitivne osobine učenika i utiče se na njihov
moralni razvoj. Estetska komponenta fizičkog vaspitanja veoma je raznovrsna i može se iskazati
kroz nekoliko elemenata: u lepoti pokreta, stvaralačkoj delatnosti učenika, u lepoti kolektivne igre,
u estetskim uslovima izvođenja fizičkog vaspitanja i dr. Takođe, aktivnosti u fizičkom vaspitanju
koje su povezane sa boravkom u prirodi, pružaju velike mogućnosti za podsticanje i razvoj
estetskog ukusa vaspitanika.
Samorazvijajući zadatak fizičkog vaspitanja ima svoj oslonac u ljudskoj potrebi za
samoostvarenjem, koju je Maslow (1982) najcelovitije predstavio i opracionalizovao. Formiranje
stremljenja za samousavršavanjem prolazi kroz tri faze: stvaranje obrasca ponavljanja i delatnosti
143