pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

Program je sproveden u periodu 1991-1993, deset godina posle bergenskog projekta, u 23
osnovne i srednje škole, i uključivao je 6.500 učenika uzrasta 8–16 godina. Obavezne aktivnosti
programa obuhvatalo je sledeće:
Podizanje nivoa svesti za problem siledžijstva;
Konsultacije unutar škole;
Razvijanje školske strategije - svima dostupnog dokumenta u kojem se jasno definiše
nasilje i gde su označene sankcije i formulisana odgovornost svih u školskoj zajednici;
Trening za osnaživanje žrtava;
Vršnjačko savetovanje;
Uređenje fizičke sredine;
Primena programa i prilagođavanje nakon evaluacije.
Bergenski i Šefildski program obuhvataju celu školu. Međutim, u šefildskom projektu
vodeća ideja je bila da škole u zavisnosti od specifičnosti problema i od svojih resursa, razviju
svoju strategiju i sami izaberu metode koje će primeniti. U ovom programu nije postojalo
formulisanje zajedničkih pravila, što je bio jedan od centralnih elemenata bergenskog programa.
Evaluacija programa od strane ministarstva usledila je neposredno posle završetka
programa. Analiza je izvršena u 11 od 16 uključenih osnovnih škola, a anketiranje učenika u četiri
škole. Na osnovu odgovora učenika konstatovano je: u dve škole broj dece izložene nasilju
konstantno je opadao, s 27% na 20% u jednoj i s 27% na 17% u drugoj školi. U trećoj školi je
nasilje bilo u konstantnom porastu, s 23% na 28%, dok je u četvrtoj školi, posle pada sa 15% iz
1990.godine na 15% 1992. godine, tokom sledeće godine došlo do porasta na 30%. Program je
ocenjen kao efikasan (Smith i Madsen, 1997, 85).
Učinite vašu školu otpornom na nasilje
Program „Učinite vašu školu otpornom na nasilje“ je nastao u Denveru (Kolorado)
oslanjajući se na ideje Olvejevog programa (Gašić-Pavišić, 2004, 173). Naglasak u programu je na
uklanjanju moći nasilnika, a ne na njegovom kažnjavanju.
Komponenete programa su sledeće:
Uključivanje školskog osoblja i donošenje odluke kako da se smanji nasilje;
Program za učenike u kom se koriste igre uloga, modelovanje i diskusije u razredu;
Podrška žrtvi, gde se naglašava razvijanje samouvažavanja i socijalnih veština;
Intervencija za nasilnike koji uče kontrolu besa i empatiju;
Interakcija sa roditeljima nasilnika i žrtve.
117