pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

5. Vrste agresije/nasilja
Postoje nekoliko različitih kriterijuma prema kojima se može podeliti agresivno ponašanje,
kao što su: uzroci agresivnog ponašanja, načini njegovog izražavanja, ciljevi i ishodi agresivnosti.
Otvoreni i prikriveni oblici agresivnosti. Otvorena agresivnost definiše se kao
otvoreni čin sukobljavanja povezan sa fizičkim nasiljem. Deca otvorenog
antisocijalnog ponašanja sklona su da na neprijateljsku reakciju reaguju osetljivije i
negativnije od dece koja pokazuju prikriveno agresivno ponašanje. Prikrivenu
agresivnost karakterišu prikriveni agresivni postupci koji se događaju potajno, na
primer: bežanje od kuće i škole, krađe itd. Deca prikrivenog antisocijalnog ponašanja
manje su društvena, bojažljiva su i u većoj meri nepoverljiva prema drugima. U
svojoj porodici često nemaju potpunu podršku (Essau i Conradt, 2006, 17).
Reaktivna i proaktivna agresivnost. Reaktivna agresivnost je agresivno delo koje
predstavlja reakciju na neki spoljašnji nadražaj, događaj ili ponašanje. Spoljašnji
nadražaj izaziva veliku količinu besa koji se udružuje sa impulsivnošću, slabom
sposobnošću usmeravanja ponašanja, slabo razvijenim sposobnostima savladavanja i
neprimerenom obradom socijalnih informacija. Ovakva deca su nepoverljiva i
oprezna prema drugima i često ih doživljavaju kao borbene protivnike koji zaslužuju
nasilje (prema: isto, 17). O proaktivnoj agresivnosti se govori kada dete namerno i
planirano koristi agresivno ponašanje da bi postiglo neki cilj ili dominiralo nad
drugim detetom. Ovakva deca često su mirna i samouverena i očekuju da će ishod
njihove agresivnosti biti pozitivan. Uverenja ove dece su da se ovakvo agresivno
ponašanje isplati zbog opipljivih prednosti koje donosi.
Relacijska agresivnost. Ponašanje koje šteti drugima zbog uništavanja veza,
prijateljstva, pripadnosti grupi ili osećaj prihvaćenosti naziva se relacijskom
agresivnošću. Relacijski agresivni mladi ljudi se u odnosima sa vršnjacima osećaju
nesretno i očajno. Ovakva deca osećaju se bolje nakon što prouzrokuju isključivanje
druge dece. U poređenju sa drugom decom ovakva deca su u većoj meri emocionalno
44