pedagog i nastavnik fiziÄkog vaspitanja u prevenciji nasilja u Å¡koli

More documents

Recommendations

Info

Provocirajuća situacija Direktna agresija Verovatnoća prestanka agresije Uklanjanje izvora provokacije Izvor provokacije ostaje Emocionalna tenzija ostaje Prestanak emocionalne tenzije (katarza) Emoc. uzbuđ. AM AI Indirektna agresija Izvor provokacije spontano nestaje Pojava novih emocija (strah, krivica) Prestanak agresije Neagresivna reakcija Izvor provokacije spontano ostaje Prestaje emocionalna tenzija Verovatnoća ponovljene agresije Grafički prikaz br.10 Legenda: AM – motivacija za agresijom AI – motivacija za inhibicijom agresije Prikaz ponašanja koje sledi nakon agresivne reakcije Pitanjem kojim smo se bavili je bilo: Da li postoje neki unutrašnji pokretači koji dovode do agresivne reakcije, ili je agresija uvek reakcija na određenu situaciju. Koje su to situcije koje dovode do agresivne reakcije. Prvi ponuđen odgovor je sadržan u frustracijskoj teoriji agresivnosti, prema kojoj agresiju izaziva situacija u kojoj je „cilj usmerene aktivnosti sprečen“, a to je frustracija. Berkowitz (1978, 147) je ovo shvatanje proširio smatrajući da agresiju izaziva bilo koja averzivna situacija (situacija koja kod pojedinca izaziva nelagodu). Frustracija je samo jedna od mogućih averzivnih situacija. Zilman (1979, prema: Žužul, 1989, 87) iznosi shvatanje prema kojem agresiju može izazvati svaka situacija koja je dovela do porasta emocionalnog uzbuđenja. Prema Banduri (1979, prema: isto, 88) i teoriji učenja, agresija će se javiti kao reakcija na svaku situaciju s kojom je kroz proteklo iskustvo i učenje asocirana. Dakle, do impulsivne agresije će doći u situacijama koje pojedinac percipira kao provocirajuće, bez obzira da li se radi o frustracionim, averzivnim ili nekim drugim situacijama koje se doživljavaju kao provocirajuće. Možemo konstatovati da su agresivne reakcije rezultat zajedničkog delovanja agresivne ličnosti i spoljašnje stimulacije. Da li će se neko dete ponašati nasilno zavisi od sledećih faktora: individualnih, vaspitnih i situacijskih. 85
11. Pedagoške implikacije nasilja u medijima Razumevanje uticaja medija na nasilje i nasilničko ponašanje pretpostavlja razumevanje funkcionisanja medija i njihove uloge u životu pojedinca i šireg društvenog konteksta. Svako medijsko prezentovanje nasilja dobija nove funkcije i novo značenje. Theunert (2006, 63) medijsko nasilje definiše kao indokrinaciju, laž, diskriminaciju, uvrede, ucene i rasnu segregaciju dece i mladih, naglašavajući karakter moći koji se odnosi na autoritarnost, koju izjednačava sa manipulacijom. Brojne teorije pokušavaju da odgovore na pitanje koliki je uticaj medija na nasilje, na shvatanje i delovanje gledaoca, ali ni jedna od njih nije naučno dokazana. Predstavnik teze o katarzi, Feshbach (1989, 71) smatra da postoji urođena agresivnost i da kroz dinamično uključivanje u mašti, u nasilje posmatarno na izmišljenim modelima, dolazi spremnost primaoca da se sam ponaša agresivno. S druge strane katarza je više nego redukcija agresije. Prikazivanje i gledanje nasilja poprima svojevrsnu ulogu katarze jer učestvovanje (u virtualnom smislu) u nekom nasilnom događaju može favorizovati svojevrsno pražnjene agresivnosti kod gledaoca. Ova teorija može biti prihvatljiva jedino u pojedinačnim slučajevima koji su praćeni snažnim stresnim situacijama. Predstavnici inhibicijske teze pretpostavljaju da posmatranje nasilja u medijima ima negativan uticaj. Gledaoc se oslobađa straha od agresije i na taj način se smanjuje spremnost za agresivno delovanje. O suprotnom ponašanju govori „teza preokreta“. Grimm (1999, 23) je uočio veliki uticaj „negativnog učenja“, to znači da se nasilnost ispitanika smanjivala s posmatranjem filmskog nasilja. Prosocijalni pogled sastoji se u empatiji sa žrtvom agresije protiv počinitelja nasilja. Učestalim konzumiranjem televizijskog nasilja, prema tezi navikavanja, smanjuje se opšta osetljivost prema nasilju i smatra se normalnim ponašanjem. Drugačije rečeno: „povećava se tolerancija prema nasilju i smanjuje se prag sputanosti da sami budemo nasilni“ (Kunczik, Zipfel, 1998, 224). Teza kultivisanja polazi od pretpostavke da visok stepen konzumiranja televizije, dugotrajno oblikuje sliku sveta prema „realnosti na televiziji“. Prema ovoj teoriji oni koji više gledaju nasilne programe na intenzivniji način će doživljavati svet upravo pod vidom nasilja. Takođe će, te osobe na intenzivniji način doživljavati strah i prema stvarnosti kao »proizvodu« televizije, stvara se nepoverenje, što otežava uspostavljanje zdravog i normalnog odnosa prema drugima i prema svetu. Mediji ne izazivaju prisilno oponašanje nasilnih dela, već oni sugerišu 86
Page 1 and 2:
UNIVERZITET U NOVOM SADU FILOZOFSKI
Page 3 and 4:
ZP Uže geografsko područje: Auton
Page 5 and 6:
Budući da su pedagozi zapaženo ra
Page 7 and 8:
University of Novi Sad Faculty of P
Page 9 and 10:
Abstract: AB The aims of the resear
Page 11 and 12:
places where they are supervised by
Page 13 and 14:
8.1.2. Hiperaktivnost .............
Page 15 and 16:
10.5. Prosocijalno ponašanje .....
Page 17 and 18:
se od sledećeg: kultura na idealan
Page 19 and 20:
I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU ISTRA
Page 21 and 22:
je „bilo koji oblik ponašanja us
Page 23 and 24:
njihovo ponašanje postane nasilno.
Page 25 and 26:
1.4. Fizičko vaspitanje U literatu
Page 27 and 28:
2. Značajna empirijska istraživan
Page 29 and 30:
Nasilje u školi se tokom 80 - tih
Page 31 and 32:
U Kanadi su Charach, Pepler i Ziegl
Page 33 and 34:
standardizovan i primenjivan u mnog
Page 35 and 36:
3. Teorijski pristupi objašnjenju
Page 37 and 38:
U sredini u kojoj dete živi, raste
Page 39 and 40:
Na osnovu eksperimentalnih istraži
Page 41 and 42:
instiktivističkih teorija i pojavl
Page 43 and 44:
2. Do učenja se može doći i na o
Page 45 and 46: interpretacije i samoregulacije, na
Page 47 and 48: Huesmann svoj model bazira na teori
Page 49 and 50: 3.6. Biološke i fiziološke teorij
Page 51 and 52: U istraživanju Holmberga (1977., p
Page 53 and 54: Loeber (1990., prema: Essau i Conra
Page 55 and 56: 5. Vrste agresije/nasilja Postoje n
Page 57 and 58: je agresivna inhibicija manje pod u
Page 59 and 60: Možemo konstatovati, da se o nasil
Page 61 and 62: 7. Karakteristike učesnika u krugu
Page 63 and 64: - oboružani nasilnik (traži prili
Page 65 and 66: javlja se simpatija i empatija jer
Page 67 and 68: 7.3. Karakteristike potencijalnih p
Page 69 and 70: Legenda: Slika br.2 Krug nasilja (p
Page 71 and 72: - Barkley (1997, 83) ukazuje da hip
Page 73 and 74: egulacije i inhibicije ponašanja.
Page 75 and 76: situacijama gde je prisutan veći b
Page 77 and 78: ekspresivnom govoru koji remete raz
Page 79 and 80: Kognitivni deficiti dece odnosi se
Page 81 and 82: uglavnom izjednačavaju sa agresivn
Page 83 and 84: Školski neuspeh Sniženo samopošt
Page 85 and 86: uspešno interpersonalno funkcionis
Page 87 and 88: pomaganje, poverenje, empatija i po
Page 89 and 90: Međutim, važno je napomenuti da t
Page 91 and 92: elaboracija, koja će dovesti do pr
Page 93 and 94: 10.4. Situacioni faktori Intenzitet
Page 95: uzbuđenja, na koje će najviše de
Page 99 and 100: zamišljeni događaj o kojem mediji
Page 101 and 102: Karakteristike osobe koja gleda nas
Page 103 and 104: azvile odgovarajuće kompetencije i
Page 105 and 106: pojedinca“. Iterpretacija preko m
Page 107 and 108: socijalnih standarda ponašanja. NI
Page 109 and 110: 12. Ekološki multidimenzionalni pr
Page 111 and 112: delotvorno korištenje nenasilnih p
Page 113 and 114: Samopoštovanje Nivoi delovanja: IV
Page 115 and 116: koncepta otpornosti nalazi se slede
Page 117 and 118: članova zajednice postoji u manjoj
Page 119 and 120: programa su dobro edukovani, lideri
Page 121 and 122: osvetljenja; smanjivanje veličine
Page 123 and 124: Učenje zamene agresije Program „
Page 125 and 126: povećana samorefleksija, gde bi u
Page 127 and 128: program, oni se prvo edukuju tokom
Page 129 and 130: Školsko osoblje se u okviru devet
Page 131 and 132: stvara potrebu za alternativama tu
Page 133 and 134: Formiranje Spoljašnje zaštitne mr
Page 135 and 136: Iskustva različitih zemalja pokazu
Page 137 and 138: komunikacije su potrebe sa kojima o
Page 139 and 140: saznanja, a to su upravo njihovi š
Page 141 and 142: Zapaženi pravci delovanja školski
Page 143 and 144: Uspešna prevencija zahteva da deca
Page 145 and 146: da grupna pravila, prerastu u norme
Page 147 and 148:
15.2. Pedagoška radionica - oblik
Page 149 and 150:
putem pokreta. Za vreme realizacije
Page 151 and 152:
pravednosti, pravde, poštenja, na
Page 153 and 154:
fizički, već i moralno i socijaln
Page 155 and 156:
kome učenik teži, svest o sebi i
Page 157 and 158:
upoznati učenike s onim vrstama fi
Page 159 and 160:
podstiče razvoj specifičnih vešt
Page 161 and 162:
Značaj nastave fizičkog vaspitanj
Page 163 and 164:
U literaturi se ističe da fizičke
Page 165 and 166:
16.2.1. Vežbe reedukacije psihomot
Page 167 and 168:
povezanost razvoja mozga i ruku omo
Page 169 and 170:
Pridružujući kognitivne faktore k
Page 171 and 172:
Vežbe doživljaja telesne celovito
Page 173 and 174:
- Jedna ruka u stranu, a druga gore
Page 175 and 176:
- Jedna ruka je podignuta u stranu
Page 177 and 178:
ponašanja. U ovladavanju impulsivn
Page 179 and 180:
Ruke su ispružene napred u visini
Page 181 and 182:
Ruke su napred i noga je napred a p
Page 183 and 184:
II METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU IS
Page 185 and 186:
nasilja u školi, treba da postanu
Page 187 and 188:
učenicima osnovnoškolskog uzrasta
Page 189 and 190:
H 2 . 1 (0) Ne postoji povezanost i
Page 191 and 192:
H 7 . 2 (0) Preventivni program nem
Page 193 and 194:
Prosocijalno ponašanje Hiperaktivn
Page 195 and 196:
7. Tehnike i instrumenti istraživa
Page 197 and 198:
14 12 10 9,77% 12,07% 10,34% 8,62%
Page 199 and 200:
Kod grafičkog prikazivanja kvalita
Page 201 and 202:
Eksperimentalna grupa učenika je p
Page 203 and 204:
1. Analiza i interpretacija rezulta
Page 205 and 206:
Podaci prikazani u Tabeli br.1, uka
Page 207 and 208:
Inspekcijom prikazane Tabele br.3,
Page 209 and 210:
su kooperativnija, poslušnija i pr
Page 211 and 212:
Tabela br. 8 Brojčana (n) i procen
Page 213 and 214:
odgovora ispitanika iz kontrolne gr
Page 215 and 216:
Page 217 and 218:
U skladu sa primenjenom metodologij
Page 219 and 220:
Učenici su pitani koliko često su
Page 221 and 222:
Za obeležje ONŠ_ON1 (Neko te je v
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
nikad (77 ispitanika 91.7%), je zna
Page 227 and 228:
90,00% 80,00% 70,00% 60,00% 50,00%
Page 229 and 230:
100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20
Page 231 and 232:
Tabela br.14 Značajnost razlike iz
Page 233 and 234:
Tabela br. 16 Homogenost grupa u pr
Page 235 and 236:
Za obeležje ONŠ_ON1 (Neko te je v
Page 237 and 238:
grupe (.00% p=.000), dok je modalit
Page 239 and 240:
Razlika između grupa ispitanika: m
Page 241 and 242:
90,00% 80,00% 70,00% 60,00% 50,00%
Page 243 and 244:
100% SEKSUALNO NASILJE 93,00% 90% 8
Page 245 and 246:
Page 247 and 248:
Tabela br. 21 Homogenost grupa u pr
Page 249 and 250:
odgovora kod eksperimentalne grupe
Page 251 and 252:
Rezultati istraživanja koja su spr
Page 253 and 254:
Tabela br.26 Oblici nasilnog ponaš
Page 255 and 256:
a to je značajno veće od zastuplj
Page 257 and 258:
Razlika između grupa ispitanika: m
Page 259 and 260:
učestalosti modaliteta skoro svaki
Page 261 and 262:
SOCIJALNO/EMOCIONALNO NASILJE 100,0
Page 263 and 264:
EKONOMSKO NASILJE: Izgubiš ili uni
Page 265 and 266:
Sa visokom pouzdanošću (p
Page 267 and 268:
Rezultati istraživanja sprovedeni
Page 269 and 270:
100,00% VERBALNO NASILJE 100% Legen
Page 271 and 272:
Razlika između grupa ispitanika je
Page 273 and 274:
Kako bismo imali bolji pregled na k
Page 275 and 276:
skoro svaki dan*, retko ili ponekad
Page 277 and 278:
kontrolne grupe (3.57% p=.000), a m
Page 279 and 280:
ispitanika, odnosno moguće je odre
Page 281 and 282:
Podaci prikazani u Tabeli br.42 uka
Page 283 and 284:
S obzirom da su rezultati istraživ
Page 285 and 286:
Deca na mlađem uzrastu razumeju em
Page 287 and 288:
delimično tačno najviše je zastu
Page 289 and 290:
Page 291 and 292:
Horizontalna osa predstavlja obele
Page 293 and 294:
Za obeležje UST_PP6 (Često imam n
Page 295 and 296:
je zastupljen kod kontrolne grupe (
Page 297 and 298:
Često laže ili podvaljuje je neta
Page 299 and 300:
10.3. Hiperaktivnost/impulsivnost A
Page 301 and 302:
kontrolna grupa ima više izraženo
Page 303 and 304:
pažnje. Modalitet delimično tačn
Page 305 and 306:
Tabela br.61 Distanca (Mahalanobiso
Page 307 and 308:
UST_PV17 - Imam najmanje jednog dob
Page 309 and 310:
ispitanika (31,10%) eksperimentalne
Page 311 and 312:
Tabela br. 64 Značajnost razlike i
Page 313 and 314:
Horizontalna osa predstavlja obele
Page 315 and 316:
naglasimo da navođenjem pomenutih
Page 317 and 318:
kontrolne grupe zastupljenost modal
Page 319 and 320:
diskriminacije upućuje da je najve
Page 321 and 322:
11. Značajnost razlike između inc
Page 323 and 324:
Za obeležje SOŠ (Subjektivni ose
Page 325 and 326:
za obeležje UST_ES5 (Mnogo strahuj
Page 327 and 328:
ispitanika, odnosno moguće je odre
Page 329 and 330:
Na osnovu prikazanog dendrograma uo
Page 331 and 332:
UST_PP7 - Uglavnom sam poslušan, o
Page 333 and 334:
Za obeležje ONŠ_ON16 (Nekog jakog
Page 335 and 336:
Na osnovu procene odgovora ispitani
Page 337 and 338:
Na osnovu prikazanog dendrograma uo
Page 339 and 340:
UST_HI11 - Nemiran sam, hiperaktiva
Page 341 and 342:
značajno veće od učestalosti mod
Page 343 and 344:
ispitivanju imala sledeća svojstva
Page 345 and 346:
Grafički prikaz br. 34 Karakterist
Page 347 and 348:
UST_PV18 - Uglavnom sam omiljen me
Page 349 and 350:
netačno (0 ispitanika .0% p=.000).
Page 351 and 352:
Tabela br.88 Homogenost grupa u pro
Page 353 and 354:
Page 355 and 356:
UST_PS25 - Često dobrovoljno poma
Page 357 and 358:
UST_PS25 (Često dobrovoljno pomaž
Page 359 and 360:
Tabela br.93 Homogenost grupa u pro
Page 361 and 362:
Page 363 and 364:
Nasilje predstavlja „predstavu“
Page 365 and 366:
nenasilne komunikacije moguće je r
Page 367 and 368:
U nastojanju da dođemo do odgovora
Page 369 and 370:
potencijalno konfliktne socijalne s
Page 371 and 372:
IV BIBLIOGRAFIJA Ajduković, D. (19
Page 373 and 374:
Bašić, J., Hudina, B., Koller-Trb
Page 375 and 376:
Côté, S. M., Vaillancourt, T., Ba
Page 377 and 378:
Flander, B. (2005), Pojava nasilja
Page 379 and 380:
Hubbard, J. A. and Coie, J. D. (199
Page 381 and 382:
Ladd, G.W., Kochenderfer, B., Colem
Page 383 and 384:
Moffitt, T.E. i Melchior, M. (2007)
Page 385 and 386:
Radoman, V. (1996), Pojam o sebi, n
Page 387 and 388:
Theunert, H. (2006), Gewalt in den
Page 389 and 390:
V PRILOZI PRILOG BR.1 UPITNIK ŠKOL
Page 391 and 392:
9. Kada vidim da su drugi učenici/
Page 393 and 394:
PRILOG BR.3 PEDAGOŠKE RADIONICE I
Page 395 and 396:
Zadaci radionice: III KAKO REAGUJEM
Page 397 and 398:
Zadaci radionice: V REŠAVANJE KONF
Page 399 and 400:
3. Tumačenje odgovora na pitanja i
Page 401 and 402:
2. Predstavljanje rešenja i diskus
Page 403 and 404:
Voditelj piše na hameru sledeće:
Page 405 and 406:
3. Igra saradnje Voditelj: „ Izab
Page 407 and 408:
XVII SAMOPOUZDANJE Zadaci radionice
Page 409 and 410:
XX KAKO PREPOZNATI BES I ŠTA S NJI
Page 411 and 412:
Zadaci radionice: XXII KONTROLA BES
Page 413 and 414:
Zadaci radionice : - upoznavanje u
Page 415 and 416:
Zatim voditelj deli učenike u grup
Page 417 and 418:
onog koji te zadirkuje, reći mu da
Page 419:
5. Model u pozi izvinjenja Voditelj
show all

pedagog i nastavnik fiziÄkog vaspitanja u prevenciji nasilja u Å¡koli

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

pedagog i nastavnik fiziÄkog vaspitanja u prevenciji nasilja u Å¡koli