pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

saznanja, a to su upravo njihovi školski drugovi. Sposobnost razumevanja tuđeg stanovišta i
sposobnost identifikovanja posledica sopstvenih socijalnih akcija formiraju se u velikoj meri u
kontekstu vršnjačkih odnosa. Interakcija sa vršnjacima stvara uslove za razvoj socijalnih veština,
socijalne kompetencije, emocionalne stabilnosti. Bliskost sa vršnjacima doprinosi razvijanju
osećanja odgovornosti, solidarnosti, empatije, dovodi do poverenja u druge ljude, ali i
samopoštovanja i sigurnosti u sebe.
Svaka škola bi u okviru obrazovno-vaspitnog procesa trebala da realizuje pored ostalih i
sledeće zadatke: prihvatanje socijalnih uloga i normi i razvijanje pozitivnih stilova interakcije.
Razvoj pozitivnih oblika ponašanja kod učenika u školi ostvaruje se putem nastavnih sadržaja,
ličnosti nastavnika, njegovog odnosa prema učenicima, socijalno-emocionalne klime u školi i
odeljenju itd.
Značajan pokazatelj dobre psihosocijalne klime predstavlja komunikacija među učesnicima
obrazovno-vaspitnog procesa, koju karakteriše grupna kohezivnost i solidarnost među učenicima,
uzajamno poštovanje učenika i nastavnika, mogućnost učenika da iskažu svoja mišljenja i potrebe,
aktivno učešće učenika u radu na času, osećanje pripadnosti školi. Jedna od karakteristika povoljne
psihosocijalne klime je i uvažavanje različitosti, što se ispoljava kroz tolerantan odnos učenika i
nastavnika prema učenicima sa smetnjama u razvoju.
Ukoliko je psihosocijalna klima nepovoljna dolazi do različitih oblika agresivnog i
asocijalnog ponašanja. Zato je važno, da se učenici uključe i u vannastavne aktivnosti (sekcije,
akcije uređenja škole, sportske, rekreativne i humanitarne aktivnosti) i da se intezivira saradnja
roditelja i nastavnika. Veliki značaj se pridaje i načinu na koji se utvrđuju i obrazlažu norme i
pravila ponašanja u školi, da li učenici imaju aktivnu participaciju u njihovom donošenju, da li se
pravila obrazlažu ili se nameću, da li se prethodno o tome diskutuje, kako se kontroliše njihovo
poštovanje i kako se kažnjava njihovo nepoštovanje. U kreiranju psihosocijalne klime veoma
važnu ulogu ima i ličnost nastavnika: stručnost, pravičnost, predavačka sposobnost, smisao za
humor i način na koji se nastavnik ophodi prema učenicima, kolegama, roditeljima.
Unapređivanje komunikacijske kompetentnosti nastavnika i učenika je neophodno za
stvaranje povoljne psihosocijalne klime u školi. Nastavnikova uloga u kreiranju pozitivne klime u
odeljenju ostvaruje se i kroz podsticanje drugarstva među učenicima. Pored toga, podrška i
razumevanje učenikovih potreba čini nužnu "pretpostavku za efikasno pedagoško delovanje
nastavnika na proces usvajanja znanja i vrednosti, razvoj sposobnosti, podsticanje
samoaktualizacije i osposobljavanja učenika za samorehabilitaciju" (Jovanović, 2004, 134).
128