pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

15.2. Pedagoška radionica - oblik prevencije nasilja u školi
Philip C. Abrami i saradnici (prema: Klarin, 1998, 640) radionicu definišu kao oblik
saradničkog učenja u kojoj učesnici rade zajedno u grupama, u kojima se podstiče pozitivna
međuzavisnost, a pozitivna međuzavisnost razvija se tako da se podstiče individualna odgovornost
za sopstveno učenje i aktivno učestvovanje u rešavanju zadataka. Radionica se različito definiše
kod različitih autora. Većina autora se, međutim slaže da postoje neke osnovne odlike radionica
koje je samim tim mogu definisati, a to su:
lični angažman,
rad u malim grupama, u paru, igre, diskusija,
aktivno učešće svih,
atmosfera podrške od strane grupe i voditelja,
davanja prava na različitost i poštovanje potreba, emocija i načina funkcionisanja svakog
učesnika i
nadovezivanje na lična iskustva.
U odnosu na zadatke koji se kroz radioničarski rad žele realizovati, postoje različite
klasifikacije radionica. Jedna od najčešćih klasifikacija je podela na kreativne i edukativne
radionice. Kreativnim radionicama podstiče se i razvija kreativno izražavanje. Zadatak edukativnih
radionica je saznanje i mogu se podeliti u tri grupe:
Kognitivne radionice - sticanje konkretnih saznanja,
Preventivne radionice - usmerene su na razvoj ličnosti, i
Pedagoške radionice - razvijanje socijalnih veština (nenasilne komunikacije).
Pedagoška radionica, kao specifičan oblik grupne interakcije, sa svojim glavnim obeležjem
- kružnom komunikacijom, omogućava načine rada koji su usmereni na emocionalne i moralne, a
ne samo intelektualne funkcije učesnika, te na ishod ili rezultat procesa (Uzelac, Bognar, Bagia,
1997, 1). Kako se radi o grupnim oblicima rada, raspored sedenja napravljen je uglavnom kao
sedenje u krugu. Prostor u sredini kruga je prazan i služi za izvođenje zajedničkih aktivnosti
(vežbanje, kretanje, crtanje, pisanje i slično). Svaka se radionica po pravilu sastoji od uvodnih,
136