pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

Podaci prikazani u Tabeli br.1, ukazuju na to da su deca razvedenih roditelja skloniji
hiperaktivnosti/impulsivnosti. Na takav nalaz ukazuju i Hetherington i saradnici (prema:
Bronfenbrener, 1997, 87) smatraju da deca iz nepotpunih porodica u društveno - emotivnoj
oblasti češće pokazuju simptome hiperaktivnosti/impulsivnosti i antisocijalno ponašanje.
Rezultati ove logitudinalne studije sa 96 porodica ukazuju na sledeće: da su dečaci iz porodice
razvedenih bili skloniji impulsivnosti i agresivnosti. Takođe, kognitivne nedostatke smatraju
proizvodom premećenog procesa socijalizacije u dijadi roditelj - dete. „U porodicama
razvedenih postoji izražen nedostatak odgovarajuće i dosledne kontrole nad decom, manje
zahteva za zrelim nezavisnim ponašanjem i manje komunikacije, objašnjavanja i raspravljanja
sa decom“ (isto). Ovakvi roditeljski postupci bili su povezani sa kratkim periodima
koncentrisanosti i impulsivnošću, zaključuju autori. S druge strane, efikasnost u bavljenju
detetom povezana je sa podrškom od strane bračnog partnera u pogledu vaspitanja i
disciplinovanja deteta. Autori ove studije ukazuju na veliki značaj društvene uloge čiji je
zadatak da podstiče, održava i, u određenim prilikama, menja pravac ljudskog razvoja.
Neadekvatni vaspitni postupci roditelja, dovodo do potištenog raspoloženja deteta i pokušaja da
se vršnjacima približi putem ponašanja koje odstupa od norme. Rani razvoj problematičnog
ponašanja dovodi do poremećeja socijalnog ponašanja u detinjstvu. Posledica toga su
neprihvaćenost od strane vršnjaka i školski nesupeh.
Tabela br. 2 Značajnost razlika između grupa za obeležje hiperaktivnost/impulsivnost i (ne)potpunost porodice
ANALIZA n F p
MANOVA 3 15.253 .000
diskriminativna 3 15.253 .000
Na osnovu vrednosti p = .000 (analize MANOVA) i p = .000 (diskriminativne
analize), odbacije se hipoteza H 1 (0) koja glasi: Razlike između ispitanika eksperimentalne i
kontrolne grupe u odnosu na individualnu karakteristiku ispitanika hiperaktivnost/impulsivnost
i potpunost/nepotpunost porodice statistički nisu značajne; i prihvata se alternativna hipoteza
H 1(a) koja glasi: Razlike između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe u odnosu na
individualnu karakteristiku ispitanika hiperaktivnost/impulsivnost i potpunost/nepotpunost
porodice statistički su značajne. To znači da postoji razlika i jasno definisana granica između
grupa ispitanika i da se prihvata hipoteza H 1 . 1(a) Postoji povezanost između pojave
hiperaktivnosti/impulsivnosti i nepotpune porodice.
Možemo konstatovati da je porodična atmosfera veoma važna za psihosocijalni razvoj
dece i da su elementi porodičnog okruženja značajni u genezi hiperkinetičkog poremećaja, a to
194