pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

upoznati učenike s onim vrstama fizičkog vežbanja i sporta koje imaju zdravstvenu
vrednost a mogu se praktikovati svakodnevno,
probuditi takva shvatanja o nedostatku kretanja i njegovim negativnim konsekvencama,
kako bi fizičko vežbanje postalo navika.
Neophodno je uvek imati na umu kako u tu svrhu treba kod učenika da razvijamo pravilne
motive, poželjne stavove i prijatne emocije prema fizičkom vežbanju i zdravom životnom stilu.
Motivi su ono što nas pokreće na neko ponašanje, održava ga i određuje smer tog ponašanja. Nije
svejedno da li učenik vežba zbog sopstvenog zadovoljstva, unutrašnje potrebe, svesti o korisnosti
vežbanja ili zbog ocene. Naime, teško je očekivati potpunu i isključivo intrinzičnu motivaciju
učenika, iako je ona pedagoški cilj, tj. ideal kome treba težiti. U kontekstu kreiranja navika za
bavljenje fizičkom vežbom, veliku ulogu u motivisanju učenika ima nastavnik fizičkog vaspitanja.
Prema modelu za procenu intrinzične motivacije koji je baziran na teoriji kognitivne
evaluacije (Barić i sar, 2002, 53), intrinzična motivisanost učenika za neku aktivnost, u ovom
slučaju fizičko vežbanje, zavisi od važnosti koju učenik pridaje tim aktivnostima i osećaju
zadovoljstva ili uživanja u tim aktivnostima. U skladu s navedenim nastavnik fizičkog vaspitanja, u
svrhu podsticanja intrinzične motivisanosti za fizičko vežbanje učenika treba da:
- podržava i povećava učenikov osećaj uspešnosti u vežbanju,
- osigurava da se prilikom vežbanja oseća slobodno i bez pritisaka,
- ukazuje mu na važnost vežbanja za njegov sadašnji i budući život i
- osigurava dovoljnu dozu zadovoljstva i uživanja pri vežbanju.
U onoj meri koliko se osiguraju navedeni uslovi biće izražena i aktivnost učenika i poželjna
intrinzična zainteresovanost za fizičko vežbanje u nastavnim i vannastavnim aktivnostima. Osećaj
uspešnosti kod učenika možemo razvijati verbalnim podržavanjem i argumentovanim pohvalama
ali i permanentnim praćenjem efekata fizičkog vežbanja. Osećaj neslobode ili pritiska je realna
opasnost, s obzirom da su časovi fizičkog vaspitanja obavezni. Međutim, davanjem slobode pri
izboru sadržaja i metoda, vremena za ostvarivanje efekata rada i njihova samoprocena od strane
učenika, blag i prijateljski pristup učeniku, stvaranje opuštene i prijatne atmosfere na nastavi
sigurno su pravilan izbor u odnosu na alternativne mogućnosti strogog pristupa, prisile i
ucenjivanja ocenama. Važno je upoznati učenike kroz teoretske informacije o značaju fizičke vežbe
za zdravlje, ali i interesantnim sadržajima i modalitetima rada osigurati dovoljnu dozu uživanja i
zabave kod učenika pri participiranju u fizičkom vežbanju.
146