pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

1998). U Italiji 42% učenika u osnovnim školama i 26% u srednjim školama izjavljuje da je bilo
izloženo nasilju ponekad ili češće u prethodna tri meseca (Smith i sar., 1999). Veoma visok stepen
nasilja nađen je i među osnovcima na Malti: njih 27% su jednom nedeljno ili češće bili nasilnici, a
32% žrtve (Borg, 1999).
Essau i Conradt (2006, 89) ukazuju na rezultate eksperimenata koji pokazuju da posmatranje
agresivnih postupaka dovodi do sticanja različitih oblika agresivnog ponašanja. Nacrt eksperimenta
je bio sledeći: jednoj grupi dece je kao model prikazana odrasla osoba koja se fizički i verbalno
agresivno ponašala prema jednoj velikoj lutki. U drugoj grupi, deca su posmatrala model koji se
nije ponašao agresivno, dok se deci iz kontrolne grupe nije prikazivao nikakav model. Zatim su
deca bila izložena frustraciji, igra im je prekinuta, i posmatrana je njihova slobodna igra sa lutkom.
Deca iz eksperimentalne grupe, koja su posmatrala agresivni model su imala veliki broj agresivnih
reakcija prema lutki, iste one koje su prethodno videle na modelu. Deca iz druge dve grupe su bila
manje agresivna i nisu prikazivala agresivne reakcije modela. Rezultati istraživanja pokazali su da
može doći do dezinhibicije do tada inhibiranih agresivnih reakcija, do obnavljanja napuštenih
oblika agresivnog ponašanja, i do usvajanja i primenjivanja različitih oblika agresivnog ponašanja
na nove situacije u kojima se agresivno ponašanje ranije nije ispoljavalo. Autori su zaključili da se
opservacionim učenjem može doći do prihvatanja novih, do tada nepoznatih oblika agresivnog
ponašanja.
„Poliklinika za zaštitu djece grada Zagreba” (Bilić i Karlović, 2004, 42), sprovela je
istraživanje na uzorku od 3.983 dece 4–8. razreda iz 25 osnovnih škola u 13 gradova Hrvatske.
Nalazi istraživanja govore o izraženom intenzitetu nasilja: 19% dece su skoro svakodnevno bili
žrtve nasilja, 8% su bili i zlostavljači i žrtve, 8% su zlostavljači. Dakle, 35% je bilo „skoro
svakodnevno” uključeno u nasilje. Učenici su se na osnovu datih 11 oblika nasilja, opredeljivali za
jedan ili nekoliko oblika nasilja koji su doživeli. Rezultati istraživanja ukazali su na sledeće: u
poslednja tri meseca samo 8% učenika nije doživelo ni jedan od 11 oblika nasilja, njih 19% nisu
nijednom ispoljili takvu vrstu ponašanja. Veliki broj učenika, njiih 70% je u poslednjih nekoliko
meseci doživelo da ih neko vređa na ružan način, 66% da ih je neko udario, 56% da je neko
drugima govorio nešto ružno o njima, 76% da im je neko govorio ružne reči, 19% da ih je neko
povredio, 32% da su ih isključivali igre, 61% učenika je govorilo ružne reči, 54% su govorili ružno
o nekome, i gurnuli i udarili nekoga.
U okviru UNICEF-ovog projekta „Za sigurno i poticajno okruženje u školama” u Hrvatskoj,
sprovedeno je 2004. godine istraživanje u 84 osnovne škole s 23.342 učenika osnovnih i 3.974
učenika srednjih škola. U istraživanju je korišćen Upitnik žrtva/nasilnik Olweusa koji je
21