pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

vaspitanje u demokratski uređenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje
otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu,
posvećenost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti,
slobode, poštenja i odgovornosti u kojoj je osigurano puno poštovanje prava deteta, učenika i
odraslog“ („Službeni glasnik RS“ br.22/09 i 52/2011 član.3 st.3).
- U školi je zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece
i učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti. („Službeni glasnik RS“ br.22/09, član.45).
Međutim, škola je mesto gde je najveća pojava nasilja među decom.
- Nastavnici su svedoci sve češćeg nasilja među učenicima, a odgovorni su za njegovo
sprečavanje, odnosno prevenciju. „Okolnosti u kojima se naše društvo nalazi zadnjih dvasetak
godina uticale su na to da je vaspitna funkcija škole marginalizovana, a porodica opterećena
egzistencijalnim problemima, nema dovoljno mogućnosti da se kvalitetno bavi vaspitanjem
dece“ (Stanković-Đorđević, 2007, 799).
- Učenici koji su žrtve nasilja u školi ne mogu se sama suprotstaviti nasilju, ali i nasilnici ne
mogu menjati način komunikacije bez pomoći nastavnika.
- Bitno obeležje nasilja je upravo agresivnost. Zbog nedostatka komunikacionih veština,
događa se agresivna reakcija na sukob koji rezultira nasilnim ponašanjem. Naime, da bi se
učenici u školi osećali sigurno i dobro, važni su i njihovi odnosi sa drugim učenicima i
nastavnicima.
- Iako se u poslednjih nekoliko godina učinili značajni pomaci u afirmaciji i modelima
prevencije nasilja, još uvek nedostaju preventivni programi koji su prilagođeni i mentalno
nedovoljno razvijenim učenicima.
Navedeni podaci ukazuju na potrebu sprovođenja preventivnih mera u školi, kako bi
usmerili agresivnost dece i mladih na savladavanje veština nenasilne komunikacije i neke druge
produktivne sfere poput fizičke aktivnosti i sporta. Zato je u programu prevencije nasilja u
školi poseban akcenat stavljen na jačanje samopozdanja, razvijanje emapatije, učenje
nenasilnog rešavanja sukoba i kontrolu i kanalisanje besa putem fizičke aktivnosti. Program
prevencije nasilja u školi trebalo bi da omogući uspostavljanje pozitivnih i podržavajućih
odnosa učenika sa vršnjacima i odraslima, kako bi otvoreno govorili o svojim osećanjima i
razvili svoja interesovanja za fizičke aktivnosti i sport.
U cilju unapređivanja aktivnosti usmerenih na prevenciju nasilja u školi, potrebno je
ovaj problem posmatrati i iz ugla učenika, jer ona osim što su direktni akteri ovog problema,
imaju jasniju sliku o konkretnim pojavnim oblicima, karakteristikama i posledicama nasilja u
školi. Problem kojim se bavi ovo istraživanje odnosi se na ispitivanje nasilja u školi među
175