pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

Svaka motorna aktivnost sastavljena je iz određenog broja pokreta i kretanja međusobno
povezanih u manje ili više celovit sistem. Pokreti kojima se upravlja razumom, nazivaju se voljni
pokreti koje karakterišu sledeća obeležja (Krsmanović, 1999, 69):
- uvek se javljaju kao funkcija saznanja;
- nastaju kao rezultat čovekovog životnog iskustva (uključujući i proces učenja);
- učenje pokreta povećava stepen njegove potčinjenosti čovekovoj volji.
Sa psihološkog aspekta, fizička vežba posmatra se kao voljno kretanje. Naime, pri
izvođenju fizičke vežbe uvek je prisutna svesna usmerenost na postizanje efekta u skladu sa
zadacima fizičkog vaspitanja. Sa fiziološkog aspekta, fizička vežba se posmatra kao kretanje koje
podstiče organizam iz jednog u drugo, obično više stanje funkcionisanja. U osmišljavanju procesa
vežbanja za nastavnika najveći značaj ima pedagoški aspekt. Fizička vežba pruža velike
mogućnosti za razvoj funkcionalnih i motoričkih svojstava i sposobnosti, što u jedinstvu sa
formiranjem i usavršavanjem motornih umenja i navika predstavlja suštinu i smisao fizičkog
vaspitanja (Isto, 1999, 71).
Nastava fizičkog vaspitanja je predmet koji omogućava učenje vaspitnih vrednosti,
prvenstveno usmeravanje i kontrolu agresivnosti i savladavanje besa i nezadovoljstva. Od velike
važnosti je senzibilisati učenike za međusobnu saradnju, timski rad i pružanje pomoći drugim
učenicima - prvenstveno učenika sa smetnjama u razvoju. Dakle, potrebno je veću pažnju obratiti
vaspitnim aspektima nastave fizičkog vaspitanja: sticanje znanja, veština, usvajanje moralnih
vrednosti.
16.1. Uloga nastavnika fizičkog vaspitanja u psihičkom i fizičkom razvoju dece i
mladih
Prema Findaku (1990, 23) cilj nastavnika fizičkog vaspitanja je da uveri učenike u korisnost
fizičkog vežbanja i njegovo prihvatanje kao stalne vrednosti. Ovakav pristup predstavlja promenu i
zahteva drugačiji odnos prema radu, u kome nastavnik, pored toga što je stručnjak, treba da bude i
animator i pre svega vaspitač za svakodnevno fizičko vežbanje.
O važnosti teoretskog informisanja učenika ukazuju navodi od Hollmanna i Hettingera
(prema: Marišić, 2005, 12) o zahtevima koje savremena medicina postavlja pred fizičko vaspitanje:
preneti teoretska i praktična znanja o uticaju fizičkog vežbanja na organizam,
145