Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Vlaško usmeno stvaralaštvo
226. Kum je mujkica, aša je šî fećica.
227. Kumnată, măj bună bukată.
228. Kunj pi kunj skuaće, da buata pi
tuaće.
229. Kuodru đi pînje je măj apruape
njam.
230. Kuru măj mare trošîk faśe.
231. Kurvarija păn’ sa puaće, da becîja
păn’ la muarće.
232. La baljigă mualje pucînă pluaje
trăbe.
233. La bisîarikă śe nu-c ažută, nu će
ruga.
234. La bîtrînjacă šî đi šađiare ustanješć.
235. La kal strînźe frîu pănă nu ja mau.
236. La kap fată, la kur galjată. (Đispre
fată dîrîtă).
237. La kuro-l rînjuos trăbe ungje
marj.
238. La kuru larg kuajlji sînt masura.
239. La păru labdat nu pljeka ku saku,
numa ku pîzanarju.
240. La śe pijac kumpirj, la-ša vindz.
241. La-l kjuor nu faśa ku uokju, la-l
surd nu šopoća.
242. La-l surd nu vorbja, la-l kjuor nu
arata.
243. Lukri, lukri ka furnjika, da kînd
muorj n-aj njimika.
244. Lukru mistakat puće la kakat.
245. Lukru, lukru, nu măj stau, da nainće
nu măj dau.
246. Lumja ka ljegumja, ama lapćilji je
măj dulśe.
247. Ljemn la ljemn sa vajtă, da uom la
uom lakrîmj varsă.
248. Ljemnu okolješć, da-n bušćan
ći-npjađiś.
226. Kakva je majčica, takva i curica.
227. Svastika je najslađa voćka.
228. Klin se klinom vadi, a močuga
vadi oba.
229. Komad hleba je najbliži rod.
230. Dupe najveći trošak pravi.
231. Kurvar je dok se može, a pijanac
je do smrti.
232. Mekoj balegi malo kiše treba.
233. Crkvi koja ne pomaže, nemoj se
moliti.
234. Pod stare dane i od sedenja se
umoriš.
235. Konja pritegni dok ne uzme maha.
236. Kod glave anđeo, kod guze kabao.
(O „diranoj” devojci.)
237. Šugavom dupetu trebaju veliki
nokti.
238. Širokom dupetu muda su mera.
239. Na hvaljenu krušku ne ide sa džakom,
neko džepom.
240. Na kakvoj pijaci kupiš, na takvoj
prodaš.
241. Slepom ne namiguj, gluvom ne
šapući.
242. Gluvom ne govori, slepom ne pokazuj.
243. Radiš, radiš kao mrav, a kad
umreš nemaš ništa.
244. Svaštarenje na govna smrdi.
245. Radim, radim, ne stajem, al’ napretka
nema.
246. Ljudi su ko čorba, al’ je mleko slađe.
247. Drvo se drvetu žali, a čovek pred
čoveku suze lije.
248. Drvo obiđeš (jer ga vidiš), a o
panj se saplićeš.
237