Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić
Raj predstavlja dom Božji; u sred dvora je „zlatni presto“ na kome Bog sedi i određuje
sudbine. 70) Ovaj će presto na kraju sveta, prema rumunskoj mitologiji, postati
stolac Strašnog suda. Deo ostalih dragocenosti čine „kotao za krštenje“ i „srebrni
štap“. 71) Kotao, vidimo u našim pesmama, pripada Svetoj majci Petki, i ona ga u hrišćanskoj
mitologiji koristi za masovno pokrštavanje ljudi. U njemu je najpre kršten
sam Isus. 72)
Za zatamnjenje Raja, koje u našim primerima nije produbljeno, nalazimo u
rumunskoj mitologiji objašnjenje da je nastalo zbog toga što je Đavo uspeo da se
ušunja u Raj i da ukrade Sunce i Mesec, koje je odneo u Jad i tamo sakrio. A u Raj je
ušao dok je Bog bio na večeri sa svecima, zauzet razgovorom o zlu i o tome kako ga
iskoreniti. Kada je Bog saznao za krađu, veoma se naljutio i poslao je svetog Iliju da
povrati ukradene stvari. 73) Setimo se da je Zevs zabranio Suncu i Mesecu da sjaje i
tako sprečio Geju da se dočepa čudesne biljke pomoću koje su giganti mogli da ga
pobede u toku gigantomahije. 74)
Srebrni štap je atribut svetog Petra; on njime oživljava decu, i trese im jabuke
sa drveta i kažnjava, prilično surovo, upokojenu decu onih majki koje nisu poštovale
njegov post – da ne jedu prvine od ranoga voća.
Jabuka, sa koje pokojnici jedu, takođe se, prema rumunskoj mitologiji, nalazi
u Raju, i to u samom središtu. 75) Bezimena starozavetna drveta Znanja i Života, čije
su plodove jeli Adam i Eva, prekršivši prvobitni tabu, sada postaju jabuke. A senka
greha Pramajke Eve, zbog kojeg je ljudski rod izgubio besmrtnost i mesto u Raju,
prati sada ožalošćene majke u vidu zabrane da ne kušaju plodove jabuke do Petrova
dana, u toku Petrovog posta, koji nastupa drugog ponedeljka posle Trojice. Post je
padao u vreme najtežih poljskih radova, pa je zbog toga među prvima napušten. 76)
U Poreču, gde je ova pesma snimljena, zabeležili smo čitav kompleks običaja koji se
odnose na ovaj neobičan tabu. 77) Običaj da „majke kojima su deca umirala ne jedu
70) Up. vlašku priču o Usudu, u kojoj se pobliže objašnjava kako Bog određuju sudbinu u času
kada se čovek rodi, u: P. Durlić, „Duoj frac” - vlaška verzija mitološke priče o Usudu.
71) R. Vulcanescu, Isto, 366
72) M. Olinescu, Isto, 91.
73) Vidi više detalja o tome u: M. Olinescu, Isto, 91-92.
74) Vidi: Cermanović, Srejović, Leksikon ..., kod reči Geja.
75) Rumunska mitologija poznaje Crvenu jabuku (Mărol roşu), koja se nalazi na kraju sveta; u
njenom korenju boravi riba koja drži zemlju, a odande izviru svi potoci i reke koje teku oko celog sveta
i opet se vraćaju i uviru na istom mestu. Ova jabuka rađa zlatne plodove, ali njih ne može uzbrati
niko jer tu, gde ona raste, još nije kročila ljudska noga. (M. Olinescu, Isto, 67)
76) M. Nedeljković, Godišnji običaju u Srba, Beograd, 1990, 183
77) Za umrlu decu kaže se „muorc đi la injimă“ („pokojnici od srca“); njihove majke do Petrovdana
ne smeju da jedu one vrste jabuka, krušaka i šljiva koje dozrevaju do tada; od pitomina ne jedu
se ni stočarske prvine do Đurđevdana (jagnjetina, mleko i mlečni proizvodi); od proizvoda divljine, ne
jedu se šumske jagode do prvog utorka petrovskog posta, kada padaju zadušnica vezane za ovo divlje
voće („muošu đi fraź“). Na taj dan se, po verovanju u Gornjem Poreču, zatvara Raj koji je bio otvoren
sve vreme od Velikog četvrtka („Žuoj marj“). Pošto se Raj zatvara u momentu kada grane sunce, šumske
jagode, ubrane prethodnog dana, moraju se nameniti još u ranu zoru, pre svitanja, kako bi pokojna
deca stigla da ih prime. (Vidi: Paun Es Durlić, Rokovnik za 2002. godinu, sa etno-kalendarom Vlaha
318