Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Utisci o knjizi
nja i motivi su skoro isti, ali to ni u kom slučaju ne umanjuje originalnost same
pesme i njenu lepotu. Tu pojavu u narodnoj epici zapazio je još Vuk Karadžić, objavljujući
jednu pored druge dve pesme, jednu sa originalnim naslovom, a drugu naslovljenu
„Opet to ali drukčije“. U vlaškoj pesmi majstor Manojlja sa devet zidara zida
manastir. Što za dan sazidaju to se za noć obruši i oni moraju da uzidaju ženu majstora,
koja prva donese ručak. Samo Manojlja ne odaje ženi tajnu šta je čeka i ona
biva uzidana. Za razliku od srpske pesme, Bog kažnjava sve majstore tako što ih
okameni.
Pesma o Marku Kraljeviću, koji je najveći starobalkanski mitski junak i o
kome postoji veliki broj pesama, je potpuno nova po motivu. Marko ide u Varaždin
po vino za Đurđevdan sa četvora kola, u koja su upregnuta po četiri vola i na svakim
kolima su po četiri tovara vina. Turčin mu za to vreme hara dvorove i odvodi ženu
Sinđu, čime se i ova pesma po motivu približava pesmi „Banović Strahinja“.
Po motivu i imenima junaka veoma je dragocena pesma „Korbja“. Korbja je
lopov koji je zbog krađe u tamnici, gde je potpuno zamagljena etimologija kako njegovog,
tako i imena njegovog konja Rojbu. U sličnom miljeu je i pesma „Kosta čobanin“,
kome lopov Florentin, pored kučke Dulfe, krade ovce.
Kroz sve te pesme susreli smo se sa jako starom i zamršenom mitološkom
pričom, koja će sasvim izvesno biti predmet istraživanja budućim generacijama izučavalaca
starobalkanske kulture.
Posebnu grupu predstavljaju mitološke pesme „Sveta Majka Petkovica“, „Pesma
o svecima“, „Kako je stvorena zemlja“ i „Pesma Starine Novaka“, koje iako imaju
zaogrnuto hrišćansko ruho, potiču iz dublje starine, dok je „Jana Simzijana“ čista
prethrišćanska pesma. Kroz sve njih se može naslutiti prethrišćanski vlaški panteon.
U daljem delu knjige Paun Es Durlić donosi čitave niske koledarskih, svadbarskih,
dodolskih i lazaričkih pesama, kao i zdravice iz Mlave. Sve one predstavljaju
važne kockice za upotpunjavanje raskošnog mozaika vlaške usmene književnosti.
Posebnu celinu pretstavljaju „Petrakature“ i „Marturije“, kroz čije sagledavanje
i razumevanje se mogu shvatiti vlaški pogrebni običaji i njihovo shvatanje života
i smrti.
Na kraju „poetskog“ dela knjige autor donosi ljubavne pesme, bajalice, vračanja
i ljubavna vračanja, koje u životu Vlaha imaju veoma značajnu ulogu. Kroz njih
vidimo svu snagu izgovorene reči, koja bi u početku svega i od koje posta sve što
posta i postoji.
U drugom delu knjige Paun Es Durlić nam prezentuje prelepe vlaške narodne
priče, među kojima se izdvajaju: „Zašto je pčela crna“, „Priča o Bogu i Đavolu“,
Kako je Sunce odustalo od ženidbe“, kroz koje su Vlasi tumačili i razumevali svet
oko sebe. Na njih se, kao u jednom beskrajnom lancu, nadovezuju izreke, poslovice,
zagonetke i psovke, koje predstavljaju najkraću i najtežu književnu formu, kojom je
iskazana sva bit poimanja života i sveta.
Krajnji beočug u tom lancu čine erotske pesme. Od sve prezentovane književne
građe, koja je izvanredno prepevana i prevedena, ova poslednja rukovet od dva-
339