Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić, „Vlasi na zalasku Sunca”
deset pesama, objavljena je kao „neprevedena građa“, sa duhovitim obrazloženjem
da ove sočne pesme treba da motivišu ljude da uče vlaški!
U završnom delu knjige Paun Es Durlić daje poglavlje „Slušajte moju priču“,
gde prezentuje istoimeni projekat i donosi nove priče takmičara sa finalnog dela Sabora
u Rudnoj Glavi 2019. Sledi autorska poezija na vlaškom jeziku pesnika Maria
Poljakovića iz Topolnice, koja živo svedoči da vlaška poezija i danas nastaje i živi.
Dragocene su i „Poučne beleške sa terena“ koje slikovito ilustruju način na koji je
prikupljana bogata književna građa i koje znatno upotpunjuju sliku o vlaškoj kulturi
u celini.
Iz obimne bibliografije autor je izdvojio i prezentovao u poglavlju „Izabrane
studije“ četiri rada: „Vlaška mitološka pesma o poreklu zla“, „Elementi titanomahije
u vlaškim mitološkim pesmama“, „Vlaška pesma o hajduk Veljku iz Topolnice“ i
„Nebeska tela i obred marturije u kultu mrtvih“. Čini mi se da je njihovim ponovnim
objavljivanjem autor prevashodno želeo da podstakne nove istraživače starobalkanske
kulture da zakorače u ovo „polje nemereno“ i među „ovce nebrojene“.
Iako Paun Es Durlić u biografiji na kraju knjige kaže da nije nosilac nikakvih
nagrada i priznanja, ja znajući njega znam da su njemu najveće nagrade objavljeni
naučni radovi o kulturi Vlaha, a pojavljivanje ove knjige na svetlo dana za njega je
ravno najvećem svetskom priznanju. Knjiga „VLASI NA ZALASKU SUNCA“ je zlatna
kolajna na Paunovim grudima, njegova osvojena zlatna legija časti za spašavanje
od zaborava i propadanja pravih dragulja iz neizmerne riznice vlaške kulture. Za
to će mu, siguran sam, biti zahvalne generacije i generacije koje dolaze, bez obzira
na narodnost, veru i rasu, jer ovakve tvorevine uma, duha i duše jednog naroda ne
poznaju vremenske, teritorijalne i političke granice. To će razumeti svaki čitalac koji
pročita ovu knjigu, a pročitaće je u jednom dahu i čitaće je više puta.
Ovom knjigom autor je ispunio zavet prema majci Gergini i maternjem jeziku,
podigavši njima i sebi za života, dostojan spomenik kakav zaslužuju.
Saša Srećković, etnolog, Beograd
ISKRE VRCAVOSTI BEZ PREMCA
Pred nama je još jedna živopisna zbirka duhovne kulture Vlaha kojima nas
daruje Paun Es Durlić. Još jedan biser narodnih umotvorina i nematerijalne kulture
iz njegove majstorske radionice.
Prisećajući se jednog detalja iz svoje (bolje) studentske prošlosti pamtim da
su poslednje generacije studenata etnologije kojima je bila organizovana terenska
praksa posredstvom Fakulteta redovno bile vođene u krajeve gde živi prevashodno
vlaško stanovništvo. Niko nije dovodio u sumnju činjenicu da će studenti baš tako
na verodostojan način shvatiti svoju struku „na terenu”. I verovatno, već u to doba,
to nije bilo moguće nigde drugde. Ne mogu zaboraviti ni te priče ni tu jedinstvenu
duhovnost koja isijava u oba sveta za koje za sada znamo da postoje. U velikoj meri
i zahvaljujući Vlasima!
Terenski rad je nekad važio za uslov sine qua non profesije. Danas je taj teren-
340