Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić
III - Kum s-a fakut pomîntu („Kako je stvorena zemlja“), Topolnica (Poreč)
I radnja ove pesme počinje slikom o raskošnoj trpezi, postavljenoj u hladu
lipe koja se nalazi ispod nebeskog svoda „na samome kraju sveta“. Kao i u prethodna
dva primera, i ovde za „lepom sofrom“ sede božanska bića, sada oličena u svetom
Jonu (Jovanu), svetom Iliji i njegovom bratu Panteliji i sestri Oprliji. Nešto kasnije
u pesmu se uključuje i sveti Petar. Sveti Jon je najstariji po rangu među svecima,
i zato sedi u čelu stola. Sv. Ilija sa svojima sedi na drugom kraju. Jedno mesto za
svetačkom trpezom je slobodno, ali „crvljivo“, zato što pripada bratu i sestri koji su
počinili incest. Pesma ne daje više detalja o ovome, ali je jasno da je to refleks popularne
teme o rodoskrvnoj vezi između Sunca i Meseca, koji su kod Vlaha, (odnosno
Rumuna) brat i sestra, s obzirom da je Mesec - Luna - ženskog roda, a Sunce - Soare
- muškog. 8) Da bi se pripremio rasplet radnje, na ovom mestu se posebno naglašava
preka narav svetog Ilije pa se kaže za njega da je bez milosti i da „nikome ne oprašta“,
odnosno da kod njega „nema veresije“ kako doslovce stoji u originalu (stih 17).
Sudeći po stihovima koje smo uspeli u potpunosti da razjasnimo, centralni zaplet
u ovoj pesmi jeste krađa koju su izvršili židovi. Oni su, kako vidimo, ukrali kotao
u kome se sveti vodica i srebrni štap kojim se sudi ljudima na ovom i onom svetu.
Ovaj štap, zapravo, pripada svetom Petru i on njime, izgleda, oživljava umrlu decu
a onda ih vodi do jabuke gde ih hrani voćem. Židovi, pored toga što uspevaju da
prisvoje glavna božanska znamenja, neprestano ugrožavaju i temelje same Zemlje
jer seku njene sohe - rakljaste drvene stubove koji je drže. Dok to rade, povremeno
dižu glavu i prate situaciju gore na površini. Pažnju im privlače bašte u kojima raste
cveće koje ljudi posebno neguju, jer ga kade sve do Uskrsa. Kada se za Uskrs počnu
još i jaja da šaraju – to židovima potpuno odvuče pažnju, i za to vreme drvene sohe
uspeju da zarastu na odsečenim mestima, i da se obnove. Zbog opasnosti koja od
židova preti i samom kosmičkom poretku, sveti Jon, posle savetovanja sa ostalima,
nalaže sv. Iliji da ih zgromi „ljutim gromom“ i potpuno uništi. Sveti Ilija to čini, ali
izgleda ne sa dovoljno ljutine, jer je jedan židov ostao čitav. Zbog toga dobija prekor
od sestre Oprlije, čime se pesma završava. Židov koji je jedini preživeo, usled blagosti
svetoga Ilije, i Sotona iz pesme Cînćicu lu sfînţî koja je preživela zahvaljujući
milosti samoga Boga, pokazuje da su obe pesme varijacija na isti mitološki obrazac,
a da židov(i) i Sotona imaju istovetni demonološki karakter, samim tim i isto kulturo-genetsko
ishodište.
Pomenimo još i scenu sa svetim Petrom, koja na izvestan način odudara od
ostalih detalja, pa se čak može pretpostaviti da je ovde uletela odnekud sa strane.
9) Sveti Petar poseduje srebrni štap kojim dodiruje stablo jabuke da bi otresao
voće za umrlu decu. Ali, pošto ih je on prethodno oživeo, nameće se misao da je to
8) Vidi više o ovome motivu kod Vlaha u: П. Ес Дурлић, Небеска тела и обред „мартурија” у
култу мртвих код Влаха североисточне Србије, Развитак 213-214, Зајечар, 2003, str. 122-146.
9) Čak je tu deonicu u formalnom muzičkom smislu, lautar odsvirao i otpevao na drugačiji
način. Pošto je uz ovaj rad, kao ilustracija, data samo melografska skeletonacija osnovnog muzičkog
motiva, taj deo napeva je izostavljen.
304