Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

do Petrovdana jabuke”, smatra se opšte rasprostranjenim, kao i verovanje da umrloj
deci na onom svetu jabuke deli sveti Petar. 78) Zanimljivo je, međutim, da motiv sa
kažnjavanjem ima paralelu izvan vlaškog sveta jedino u južnomoravskom basenu,
gde je zabeleženo verovanje da će takva deca na onom svetu „biti gurana od ostale
dece“, uz povike: „Bežite, vaše majke nisu postile!“ 79) Ovo je putokaz ka zajedničkom
izvoru verovanja, koji lako može biti trački, s obzirom na to da su njihova plemena,
Tribali i Besi, nesumnjiv etničkog supstrat na području Leskovačke Morave. 80) A u
vezi same jabuke treba ispitati i keltske izvore, jer je kod njih ovo drvo, kao i kod
Rumuna, „stablo drugog sveta“ a „jabučnjak je ime mitskog boravišta u kojemu počivaju
umrli kraljevi i junaci“. 81)
istočne Srbije, Majdanpek, 2002, beleška uz 2. jul.). Ovaj tabu nije obavezan u tako strogoj meri za očeve
umrle dece; za njih se kaže da su „drumašî“ („putnici“), da moraju da idu na stranu zbog posla i
drugih obaveza, važnih za egzistenciju kuće, pa su oslobođeni posta, ali ga mogu držati ako imaju neke
svoje lične razloge. Kao što je na primer solidarnost sa ženom, kojoj kao majci, smrt deteta mnogo teže
pada. Ovaj kompleks tabua ne obuhvata trudnice ni u kom pogledu.
78) M. Nedeljković, Isto, kod reči Petrovdan.
79) Dragutun M. Đorđević, Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi, SEZb, knj. 70, SANU,
Beograd, 1958, 391.
80) Vidi: Života Jocić, Episkopija remezijanska, u: Niketa iz Remezijane (Zbornik), prir. Života
Jocić, Svetislav Krstić, Niš, 1998, 183-184.
81) J. Chevalier, A. Gheerbrant, Isto, s.v. jabuka.
319