Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić
konja zelenka, i sišao na zemlju. Razlog besa bili su đavoli! Sveti Ilija ih je mrzeo jer
su se toliko namnožili da mu se činilo da će ugroziti i samog Boga! U želji da zaštiti
Svevišnjeg, krenuo je da ih besomučno uništava. I pored revnosti koju je pokazao,
pucajući i ubijajući đavole i na istoku i na zapadu, jedan mu se iskrao, i to niko drugi
do Satana, majka đavolja, ona koja ih rađa i umnožava! 11) Do Ilijinog pogroma
Satana boravi u paklu, koji je ograđen koljem. Bila je kosmata i rogata, a u stomaku
je nosila sedam beba, što je vešto krila pa niko nije mogao da primeti da je trudna.
Preplašena gromovima svetog Ilije, koji su praštali na sve strane, i od kojih su đavoli
– njena deca – masovno ginuli, ona je iz pakla najpre skočila na ogradu, a odande
pravo u dubok vodenični jaz, gde se sakrila u lomu koji se sakupio oko korenja na
dnu vode. Svetom Iliji ovo nije promaklo, više puta je tu opaljivao gromove, ali Satanu
nije mogao da pogodi jer je bio pijan.
Za to vreme sveti Jovan je na konju putovao po svetu i nakon godinu dana
jahanja, stigao do mesta zvanog Boroga na Jordanu. 12) Tu je najpre napojio svoga
konja, a onda je krenuo u brda da nađe vrelo gde izvire ova sveta reka. 13) Voda Jordana
ima moć da ljude duhovno pročisti; zbog toga oni dolaze masovno da se krste,
a dovode i svoju decu odmah po rođenju. Laptar peva kao da je i sam bio na Jordanu,
kao da je sve to video i zato sada o tome može (a i treba!) svima da kazuje (stih 71).
Čistota vere među ljudima, izazvana masovnim krštenjima na Jordanu, potrajala
je izvesno vreme, i pesma sugeriše da su ljudi živeli u društvu bez zla, jer su
đavoli bili pobijeni a Satana je mirovala u mutljagu na dnu jaza (stih 72).
Kada se uverila, valjda, da za nju više nema opasnosti, ona je odande iskočila i
zakukala na sav glas, praveći se nevinašce koje je – zbog pogroma svetog Ilije - ostalo
siroče bez ikoga na svetu! Čuvši njenu kuknjavu i gledajući je kako se skrhana od
bola vuče na kolenima, Bog se sažalio, podigao je i, da bi je zaštitio od pomahnitalog
sveca, stavio u sopstvena nedra! Laptar nalazi izvesno opravdanje za ovaj nebičan
Božji gest: nije Bog naivan, ni neoprezan, dakle ni kriv što je pod svojim srcem skrio
11) Vl. Satuană, knjiž. rum. satană u značenju „sotona, đavo, nečastivi” demon je ženskog roda
(up. R. F l o r a, Rumunsko-srpskohrvatski rečnik, Pančevo, 1969, sv. satană), za razliku od srpskog jezika
u kome imenica satana može biti i ženskog i muškog roda (up. Rečnik srpsko-hrvatskoga književnog
jezika, knjiga peta, „Matica srpska”, Novi Sad, 1973, kod te reči). Ime demona potiče od hebrejske reči
satan koja, po mišljenju Dž. B. Rasela, u korenu ima značenje „suprotstaviti se”, „ometati” ili „optužiti”,
ali je mogla nastati i od hebrejskog glagola sut, „švrljati”, „vršljati”. (v. Dž. B. R a s e l , Mit o đavolu, Beograd,
1982, s. 144 i 221). Pretpostavljamo da je Satuana u ovaj laptarski mit ušla iz apokrifnih dela,
zasnovanih na judeo-hrišćanskoj tradiciji, pa bi, prema tome, analiza njenog „lika” morala početi od
Novog zaveta, tačnije od 17. glave Otkrovenja svetog Jovana bogoslova. Ovo poglavlje na upečatljiv
način u emanaciji Satane sinkretizuje dublje blisko-istočno kulturno nasleđe. Uzgred, mislimo da je
zoroastrizam jedna od nezaobilaznih tačaka na putu ka razumevanju celog mita.
12) Laptar ne zna ništa više o ovom nazivu, kaže da ga je verno zapamtio od svog majstora i
misli da je reč o „zvanom mestu” koje se nalazi negde na reci Jordanu.
13) Laptar njenu vodu naziva „apă ku gînd” (stih 64), što bukvalno znači „voda koja ima misao”,
odnosno „pamet” i koja, u širem smislu značenja, poseduje božansku mudrost i natprirodnu moć da
uređuje svet. Iako laptar kaže da voda „faśe la tuaće rînd” („pravi svemu red ...”, stih 65), ipak se njena
sveta kreativnost odnosi na društveno uređenje, dakle na ljudski svet, jer ljude, kroz obred ritualnog
pranja, snabdeva svojstvima moralne čistote kao prevashodno lične, ljudske osobine.
296