Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

ELEMENTI TITANOMAHIJE U VLAŠKIM
MITOLOŠKIM PESMAMA
„Razvitak”, br. 223-224, Zaječar, 2006. god, str. 105-115.
Građa na kojoj je zasnovan ovaj ogled sadrži tri pesme: jedna je snimljena
aprila 2005. godine u mlavskom selu Rašanac od laptara Milana Petrovića (1923), i
pod nazivom Kînćiku lu sfîncî („Pesma o svecima“, u ovoj knjizi br. 50) objavljena u
prošlom broju „Razvitka“. 1) Druga je, kao sažetak, najavljena u fusnoti 15. na strani
141 tog istog broja a ovde se celovito, s melografskim prilogom, donosi pod nazivom
Sînta majka Vinjirja („Sveta majka Petkovica“, ovde br. 49). Pesma je snimljena 20.
oktobra 2005. godine u Slatini kod Bora, od lautara Slobodana Markovića (1932). 2)
Treći primer kompilacija je od materijala koji je sniman u dva navrata u porečkom
selu Topolnici, od lautara Ilije Martinovića Bocoke (1934). Prvi put avgusta 2003.
godine, kad i pesma o Hajduk Veljku (ovde br. 39), koja je, zajedno sa opisom neobičnih
putešestvija, objavljena u „Razvitku“ već sledeće godine, 3) a drugi put pretposlednjeg
dana oktobra 2005. godine. Ponovljeno snimanje je bilo neophodno jer je
prethodno ispalo loše, a pesma se nametnula kao dragocen mitološki materijal koji
je trebalo prikupiti po svaku cenu. Na nesreću, ni ovaj drugi snimak nije bio bolji,
pa su neki stihovi i dalje ostali nejasni; pored problema sa opremom, i sam pevač je
zbog godina i dugog nesviranja sada bio prilično konfuzan i neraspoložen. Ispostavilo
se da nisu otklonjene dileme koje su se javile kod obrade prve verzije, a otvorile
su se nove. To je najviše uticalo na otežano razumevanje njene fabule, na prvom mestu
redosleda kojim se odvija radnja, ili razrađuju pojedini detalji. Srećom, ono što
je ostalo posle neophodne eliminacije nejasnoća i ono što se dobilo prespajanjem
„zdravih“ delova koji su se poklapali u oba snimka, činilo se sasvim upotrebljivim.
Etnolog, sa živom starinom u ruci, osećao se kao arheolog koji kombinuje i spaja
fragmente u celinu za koju misli da najviše odgovara ideji tvorca. Tako je nastala
1) Паун Ес Дурлић, Биљана Бојковић, Влашка митолошка песма о пореклу зла из
Рашанца у Млави, Развитак, број 221-222, Зајечар, 2005, стр. 138-144.
2) Videti više o tome: http://www.paundurlic.com/muzika/slobodan_markovic.htm
3) Исти, Влашка песма о Хајдук Вељку из Тополнице у Поречкој Реци, Развитак 215-216,
Зајечар, 2004, стр. 58-64.
301