Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić
jednu varijantu pesme „Knjigu piše Mula pašaˮ, i to kod Srba u Krivom Viru; 7) kod
tamošnjih Vlaha – ni toliko! Ovaj naš ugledni etnomuzikolog iskreno priznaje da
se nadao da je o Hajduk Veljku kao legendarnom junaku ovoga kraja sačuvano više
pesama. 8) Srećom, bar što se Vlaha tiče, imamo jedan celovit i jedan fragmentaran
tekstualni zapis Save Jankovića iz sedamdesete godine XX veka, 9) na žalost, tako
priređenim da ne možemo sa sigurnošću znati gde je i od koga zapisan prvi primer.
Za drugi, kraći, priređivač veli da je zapisan od lautara Petra Veličkovića iz Nikoličeva.
10) Oba teksta su, očito, sa caranskog područja jer su zapisi na oltenskom dijalektu
rumunskog jezika kojim, poznato je, govore Vlasi Negotinske krajine. Da pomenemo,
uzgred, i prvi zapis o Hajduk Veljku na vlaškom koji je objavio 1876. godine
Milićević u svojoj „Kneževini Srbijiˮ. 11) Zapis sadrži, zapravo, jednu strofu od sedam
stihova, koliko približno imaju i vlaški primeri koje vek kasnije u jednom svom radu
citira negotinski profesor Jovan Pejkić. 12) Pejkić je u pravu kada primećuje da je
vlaško stvaralaštvo sa tematikom o Hajduk Veljku manje poznato; 13) pojedini autori,
čak, ovu činjenicu smatraju štetom i, kao zainteresovani analitičari, izražavaju
žaljenje što vlaškom usmenom pesništvu ove vrste nije ukazivana odgovarajuća
pažnja od strane zapisivača narodnog melosa, verujući, pri tom, da tih pesama još
uvek ima u „živom narodnom pamćenju, osobito u planinskim selima istočne Srbijeˮ.
14) S druge strane, najveći deo sakupljenih i objavljenih pesama na pomenutim
jezicima ima vidan propust jer je pesmama zapisan samo tekst, bez melodije, iako
one ne žive u narodu kao recitacije, već isključivo kao napevi! Možemo čak prilično
smelo tvrditi da bi zvuk pesama o Hajduk Veljku danas možda i potpuno utihnuo
da 1892. godine Mokranjac nije sačinio svoju VI rukovet, kojom je Veljko, kako kaže
Stanisavljević, „na maestralan način ušao u umetničku horsku koncertnu muziku-
ˮ. 15) Stoga smatramo višestruko dragocenim primer vlaške pesme o Hajduk Veljku
koji ovde donosimo, jer je snimljen uoči jubilarne dvestote godine od Prvog srpskog
ustanka, i to na ungurjanskom govornom području, sa koga nemamo, o ovoj temi,
ni jedan jedini stih. Pored toga, pesmu priređuju autori koji imaju i neophodno muzikološko
obrazovanje, 16) te će tako od zaborava, pored teksta pesme, biti spašen i
način na koji je ona zvučala tokom protekla dva veka.
7) Драгослав Д е в и ћ, Народна музика Црноречја, Београд, 1990, 33 (види нотни запис
бр. 56 на стр. 177).
8) Исто, 33.
9) Сава Ј а н к о в и ћ (записивач), Хајдук Вељко и Стојан Абраш, (влашка народна песма),
Хајдук Вељко (одломци влашке народне песме), Развитак, 2, Зајечар, 1970, 54-59. Песме су
штампане двојезично.
10) Исто, 59.
11) Милан Ђ. М и л и ћ е в и ћ, Кнежевина Србија, Београд, 1876, 1009.
12) Јован П е ј к и ћ, Влашка верзија песме о Хајдук Вељку Петровићу, Развитак, 1, Зајечар,
1980, 75-76.
13) Исто, 75.
14) В. С т а н и с а в љ е в и ћ, Хајдук Вељко у песми на четири језика ... 89.
15) Исто, 88.
16) Prvi autor ima, pored ostalih, i muzičko obrazovanje iz srednje škole, ali sa priličnim odmorištem
između raznih aktivnih vidova melografisanja, a drugi autor je pri kraju studija etnomuzikologije
na Muzičkoj akademiji u Beogradu.
322