Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić
bi to najbolje mogli znati oni koji su ga ubili i krene da traži đavole, partiju njegovog
Ortaka sa kojim je stvorio svet. I nađe ih, posle dužeg traganja, kod neke velike bare.
Bilo ih je hiljadu na broju, i razmišljajući kako da im doskoči, izmisli violinu i poče
da im svira. Đavoli zaigraše, i kada im je bilo najlepše, on učini da se violina pokvari.
Razigrani đavoli zavikaše u glas da im nastavi sa svirkom, a ovaj im reče da ne može
jer se violina pokvarila, a da je popravi ne ume bez koske od tela pokojnog sv. Ilije.
Posle dužeg preganjanja, skoči Faraon, đavolji starešina, u baru, zagnjuri se duboko
do samoga dna i vrati se odonud sa majušnom koščicom koja je ostala od svečevog
tela. Bogu je to bilo dovoljno da oživi sveca, i kako ga je oživeo, ovaj je tako odleteo
na nebo gde je zagrmeo nečuvenom snagom i besom, koji se u njemu nakupio za
protekle tri godine. Za tren oka je pobio sve đavole, sem Faraona, jer se ovaj, čim je
video da je Bog oživeo Iliju, pretvorio u muvu i ušao u violinu gde se pritajio. 49) Ali
ga je sv. Ilija otkrio i kada je hteo da ga dokrajči, Faraon je zavapio:
„Bože, seti se našeg ortakluka i ne daj da me sv. Ilija ubije! Jer ako nam se
seme zatre neće biti dobro za tebe! Ti ćeš ljudima činiti dobra, i ljudi će se vremenom
zasititi i prestaće da veruju u tebe. Ako nas ostaviš u životu, mi ćemo im činiti
zlo, i oni će ti se moliti da ih sačuvaš od nas, verovaće u tebe i tako ćeš imati ljude i
ti, a imaćemo ih i mi!“ Bog ga je poslušao i naredio sv. Iliji da prekine paljbu a zatim
je otišao dalje, svojim putem. Od toga Faraona zapatio se ponovo đavolji soj, i sada
ih ima preko hiljadu, više nego ikad ranije. 50)
Formula je, dakle, prosta. Đavo je neophodan da bi se učvrstila vera u Boga! „I
dobro i zlo kroz narod idu zajedno!“ kažu Vlasi. 51) Pitanje porekla dualističke podele
na Dobro i Zlo, ima dva odgovora: jedan je istorijske prirode, a drugi psihološke.
Istoričari religije jedinstveni su da je ovaj dualizam prvi put jasno artikulisan u starom
Iranu. U najranije doba, indoiranska relegija imala je dve vrste bogova, ahure
i deve. „U Iranu su ahure porazili deve“, podseća Rasel, „a vođ ahura postao je Vrhovni
bog, Ahura Mazda, bog svetlosti, dok su iranski deve, svedeni na red zlih duhova,
postali miljenici Arimana, gospodara tame.“ 52) Ova mazdaistička crta prodrla
je na grčko područje negde oko šestog veka pre nove ere, 53) a kasnije, prerađena i
modifikovana od strane hrišćanskog folklora, postala jedna od centralnih etičkih
tema na širokom ljudskom prostoru. Tim putem, koji je mnogo vijugaviji nego što
se čini, ovaj motiv stigao je u naše krajeve i dao osnovni izraz pesmama koje ovde
49) U srpskom folkloru pandan ovom vlaškom Faraonu je Hromi Daba. „Hromi Daba je, po
godinama života, najstariji đavo, pa se zato naziva eufemizmom: starac. Po verovanju, Bog je dao sv.
Iliji munje i gromove da pobije đavole. Sv. Ilija ih je pobio sve, samo mu se sakrio Hromi Daba u ciganskom
ćemanetu i tako ostao živ. Od njega su se napatili današnji đavoli. Postoji hipoteza da je Hromi
Daba Dajbog, srpski mitski bog, koji je prilikom primanja hrišćanstva proglašen za zlog demona i
izjednačen sa đavolom. Naziv Daba je hipokoristik od Dabog.“ (Š. Kulišić i dr., Srpski mitološki rečnik,
kod reči Hromi Daba.)
50) Zapisano u Majdanpeku, 13. aprila 2006. godine. Kaz. Paun Rucić, penzionisani rudar, rođen
u Rudnoj Glavi 1926.
51) „Šî rău šî binje tot odată pin lume mjarźe“.
52) Berton Rasel, Mit o Đavolu, Beograd, 1982, 57.
53) Isto, 97.
314