Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare
Paun Es Durlić Pain Es Durlici Româńii în apus de soare Rumânjii na zalasku sunca Romanians at the end of the road
Paun Es Durlić
Pain Es Durlici
Româńii în apus de soare
Rumânjii na zalasku sunca
Romanians at the end of the road
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>Paun</strong> <strong>Es</strong> Durlić<br />
istraživanja od većeg z<strong>na</strong>čaja je, mislimo, činjenica da ova dva drveta mogu s lakoćom<br />
da zamene svoja mesta u okviru jednog mitološkog obrasca, a da se ništa ne<br />
<strong>na</strong>ruši, kako to ističe i sam izvođač. Ali i sada, kao i ranije, ne možemo ništa više o<br />
tome da kažemo, sem da podsetimo da je lakoća takve supstitucije osvedoče<strong>na</strong> kod<br />
Kelta. 37)<br />
Da bismo stigli do centralne teme pesama, vratimo se još jednom <strong>na</strong> Dačane i<br />
njihovo uspenje <strong>na</strong> planine. Prateći ovaj motiv, rumunska mitologija, <strong>na</strong>ročito u sle<strong>de</strong>ćim<br />
kulturnim slojevima stvorenim s prodiranjem <strong>na</strong>rodnog hrišćanstva, otkriva<br />
da se uspenje transformiše u tom smislu što se vernici, sada hristijanizovani, više<br />
ne penju radi poklonjenja Zalmoksisu, već Ortacima koji su stvorili svet i borave u<br />
njegovom rajskom <strong>de</strong>lu, dignutom do uranskih visi<strong>na</strong>. A Ortaci (rum. Fărtaţi) su -<br />
niko drugi - do Bog i Đavo, glavne ličnosti oko čijeg se kosmičkog antagonizma gradi<br />
titanomahija kao central<strong>na</strong> mitološka tema <strong>na</strong>ših pesama.<br />
Stvaranje neba u rumunskoj mitologiji<br />
Da bismo bolje i potpunije razumeli mitološku osnovu tih pesama, pogledaćemo<br />
nešto šire izvo<strong>de</strong> iz knjige Marčela Olineskua (Marcel Olenisecu) „Rumunska<br />
mitologija“ (Mitologie românească), zbog toga što knjiga nije preve<strong>de</strong><strong>na</strong>, a a<strong>de</strong>kvatan<br />
vlaški materijal kod <strong>na</strong>s nije istražen, niti je publikovano ono što je kako-tako<br />
prikupljeno. Do te prilike, čitalac neka <strong>na</strong>m veruje <strong>na</strong> reč da su <strong>na</strong>ši Vlasi poz<strong>na</strong>vali<br />
većinu mitoloških događaja, koje <strong>na</strong>lazimo kod Olineskua; a da se pak neki momenti<br />
<strong>na</strong> različite <strong>na</strong>čine drže u životu i dan-da<strong>na</strong>s, uverava se već iz pesama koje su predmet<br />
ovog ogleda. Evo kako rumunska mitologija opisuje stvaranje neba. 38)<br />
Nebo<br />
„U početku, kada još nije bilo neba, Sunce i Mesec su se žalili Bogu da im je<br />
teško da putuju kroz vazduh i osvetljavaju svet, jer nemaju g<strong>de</strong> da se odmore: ako<br />
bi se spustili <strong>na</strong> zemlju, sve bi okolo njih izgorelo. Zbog toga su molili Boga da im<br />
<strong>na</strong>pravi most preko zemlje, kojim bi oni putovali i <strong>na</strong> koji bi mogli, kada se umore,<br />
da zastanu i da se odmore bez opasnosti po lju<strong>de</strong> i useve <strong>na</strong> zemlji. Bog im je odgovorio<br />
da će im želju ispuniti, ali da neće <strong>na</strong>praviti nikakav most već nebo <strong>na</strong> koje<br />
će smestiti, pored njih, i svece i anđele, koji su do tada bili izmešani sa ljudima <strong>na</strong><br />
zemlji, često se sa njima svađali i zbog toga ih ljudi nisu mnogo poštovali. Ljudi čak<br />
nisu hteli ni da ih pozdravljaju kad su ih susretali.<br />
Kako je <strong>na</strong>pravljeno nebo?<br />
Sveci i sedam apostola veoma su se obradovali što će im Bog ispuniti želju i<br />
rekli su mu da će oni izgraditi nebo, samo da im u tome pomognu ljudi koji će sve<br />
vreme postiti, jer onog momenta kada ljudi budu jeli meso, sveci će izgubiti s<strong>na</strong>gu.<br />
Timok u Mokranju kod Negoti<strong>na</strong>, i objavio u Temišvaru 1977. godine. (Vidi: Cristea Sandu Timoc,<br />
Bala<strong>de</strong> legendare, u: Folclor literar, IV, Timişoara, 1977, 213-215).<br />
37) up. J. Chevalier, A. Gheerbrant, Rječnik simbola, Zagreb, 1989, s.v. drvo.<br />
38) Marcel Olinescu, Mitologie românească, Bucureşti, 2003, 56-58. [Prevod fragm. P. Durlić]<br />
310
Change language