Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Izabrane studije iz vlaškog folklora
nu. Kad je stupio pred Gospoda, priznao je da je bio pijan i da je zato preterao, ali da
je ubijao đavole u želji da ga zaštiti. U nadi da će mu Bog oprostiti i da će ga pustiti,
on ga izveštava da posao nije završio do kraja, da svi njegovi neprijatelji, đavoli, nisu
uništeni jer je ostala u životu njihova mati! Sasvim neočekivano, Bog zavlači ruke u
njedra i odande vadi glavom samu Sotonu i tura je svetom Iliji pod nos! Ovaj šokiran
nasrće na Boga, obara ga na zemlju i besomučno udara, ali Bog uspeva da se iskobelja,
i povrativši snagu da gromovnika, narodski rečeno, osakati od batina: da mu
otkine jednu ruku i jednu nogu, i da mu izbije jedno oko! Sveti Ilija je preživeo ovu
surovu odmazdu, ali sakat, ćopav i ćorav otada gromovima više promašuje nego što
pogađa cilj na koji se namerači. Pored Boga, svetog Ilije, svetog Petra (Simpetrua) i
same Sotone, u pesmi se pominje još i sveti Jovan koji u liku konjanika dugo putuje
do mesta zvanog Boroga na reci Jordanu, odakle kreće u planine s namerom da
nađe izvor ove svete reke. Pesma se završava pesimističkom slikom o podvojenosti
bogova i ljudi: bogovi su zauzeti gozbama i međusobnim razmiricama a zlo na svetu
izvire iz njih samih, iz njihove podvojene prirode; ljudima, kako smo tamo primetili,
„ništa drugo ne preostaje nego da se okrenu sebi, da se međusobno poštuju, da čine
dobro jedni drugima, jer će samo onda provesti život u zdravlju i sreći“. 6)
II - Sînta majka Vinjirja („Sveta majka Petka“), Slatina (Bor)
Sadržaj ove pesme prenosimo, neznatno proširen, iz već pomenutog rada. 7)
Božanska trijada koju čine sveti Jovan, Bog i Majka Prečista gosti se i veseli za trpezom
na kraju sveta, na visokom sprudu koji je izdignut iz mora i dopire do vrha
neba, gotovo do samih sunčevih visina; predana piću i veselju, trojka ne mari ni za
šta i ni za koga. Povremeno ipak baca pogled unaokolo, pa tako u jednom trenutku
primeti daleko na istoku nešto nalik na maglu, ili pramen tame, ali nije sasvim
sigurna šta je. Lautar razrešava ovu antitezu i kaže da nije ni crna magla ni tama,
već da je to znak borbe koju sveta majka Petka vodi sama s židovima. Ovi su oteli
ključ od raja, zaključali ga i zaposeli božji presto; svetoj Petki su oteli sud u kome
ona sveti vodicu o velikim praznicima. Na raj je pala tama i sveta Petka dolazi do
božanske trojke, pada pred njom na kolena, i uz prekor za nebrigu, izveštava Boga
o tome šta se desilo, i moli ga za pomoć. Ne prekidajući gozbu, Bog šalje svetog Iliju
da se obračuna sa židovima, dajući mu na volju da sa njima radi šta hoće. Sveti Ilija
odlazi, ulazi u more, ljulja ga i zamućuje vodu; podižu se ogromni talasi koji navlače
teške oblake. Svet se smračuje a Ilija svom snagom raspaljuje gromove: grmi i trešti
na sve strane i židovi bivaju potpuno uništeni. Ali, istovremeno gine i mnogo stoke
i stradaju nevini ljudi. Trudne žene masovno pobacuju; toliko je bilo pobačene jednomesečne
dece, veli pesma, da su ih psi raznosili u zubima! Kada je Bog to video,
pozvao je natrag svetog Iliju i za kaznu mu otkinuo jednu ruku i jednu nogu da ubuduće,
kada bude grmio, više ne preteruje i ne čini takva zla i strahote.
6) П. Дурлић, Б. Бојковић, Влашка митолошка песма о пореклу зла ... стр. 141.
7) Исто, стр. 141, ф. 15 .
303