Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić
verzija koja se ovde u prilogu donosi pod nazivom Cum sa facut pomîntu („Kako je
stvorena zemlja“, ovde br. 51). 4) Pesme su prikupljene u okviru projekta „Poslednji
Orfeji Balkana“, koji je za svoju dušu započeo pre oko tri decenije autor ovih redova,
a koji se kasnije jednim delom realizovao preko Muzeja u Majdanpeku. 5)
Namena ovog ogleda je da se, koliko prostor dozvoljava, produbi analiza vlaških
mitoloških pesama iz ovog projekta, započeta na primeru „Pesme o svecima“ iz
Rašanca, s obzirom na to da je narodna književnost propustila istorijsku šansu da
ove pesme sabere na vreme, i da ih izuči onako kako je u obavezi da učini sa svakim
kulturnim nasleđem koje otkriva na svome tlu. Za vlaški književni folklor nije marila
srpska nauka, izgovarajući se jezičkim preprekama, ali ni rumunska, iako pred
njom takvih prepreka nije bilo. Ogled ne može da popuni tu prazninu, ali može da
pokaže koliko su obe nauke izgubile.
DESKRIPCIJA PESAMA
I - Kînćiku lu sfîncî („Pesma o svecima“), Rašanac (Mlava)
Podsetimo najpre na sadržaj pesme Kînćiku lu sfîncî čiji je tekst, uz melografski
zapis, već objavljen i koji je iz tih razloga ovde izostavljen. Na slavi kod Boga,
koja je u krugu odabranih svetaca priređena pod lipom (ili tisom) radi savetovanja
o moralnoj upravi nad ljudima, sveti Ilija se napio i na svoju ruku, u najboljoj nameri
da zaštiti Boga, poterao svoja dvokolica, sišao na zemlju i počeo besomučno da ubija
đavole. Uspela je da utekne samo Sotona (Satuana), đavolja mati, koja je bila trudna
„sa sedam beba u stomaku“. Utekla je iz pakla skočivši na ogradu od kolja, a odande
je skočila dalje i sakrila se na dno nekog jaza. Sveti Ilija je to primetio, pokušao je da
je pogodi gromom, ali pijan nije dobro nišanio i Sotona je ostala živa. Umoran i mamuran,
sveti Ilija je legao i zaspao. Kada se situacija stišala, Sotona je izašla iz jaza i
stala da kuka na sav glas, žaleći se na zlo koje je joj je naneo pomahnitali gromovnik.
Njeni bolni vapaji i jadikovke, propraćeni bacakanjen po zemlji, doprli su do Boga i
ovaj je pozvao svetog Petra i naložio mu da nađe i dovede odbeglog Iliju, a na Sotonu
se toliko sažalio da ju je podigao i metnuo u nedra. Sveti Petar je po Iliju poslao
drugog sveca, Simpetrua. Ovaj je prokrstario svet uzduž i popreko i na kraju ga je
našao kako prljav i zapušten spava negde na zemlji. Uspeo je da mu prenese poruku,
i da utekne čitav pred njegovim besom. Kada je došao k sebi, sveti Ilija je krenuo kod
Boga, ali usput je nastavio da gađa đavole, ne bi li uspeo da dokrajči skrivenu Soto-
4) Nazivi pesama u ovom prilogu su oni koji su im dali sami izvođači.
5) Projekat je tokom dugog vremena uglavnom nosio sam autor na svojim plećima, ali u poslednje
vreme, što je pevača manje a pesme sve kraće, poduhvat nailazi na nešto veću podršku, uglavnom
lične prirode. Među onima koje iz tih razloga valja pomenuti jesu Voja Paunović iz Kučeva i grupa
Rudnoglavaca i njihovih rođaka na radu u inostranstvu, koju čine Jovan i Erika Bugarinović, Elvira Bučanović,
Katica Popović, Goran i Dragutin Dimitrijević, Stojan Stefanović i Saša Božinović. U poslednje
vreme, i posebno u terenskom radu na prikupljanju mitološke građe koja se ovde razmatra, doprinos
su dali i moji najbliži saradnici, Borivoje Krčmarević, Miroslav Balabanović i Biljana Bojković; u kreativnom
smislu presudan podsticaj svojim interesovanjem, naročito za ovaj rad, dala je novinarka RTV
Majdanpek, Danijela Dragosavac.
302