Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić
tinjama.“ 23) Predstave o praiskonskom brežuljku koji se izdignuo iz Nuna bile su
toliko utemeljene u egipatskoj mitologiji, da su sveštenici svih velikih egipatskih
kultnih središta tvrdili da se upravo njihov hram nalazi na takvom mestu. 24) Teza
da se Kosmička planina razvila iz ideje o praiskonskom brežuljku, koja je pak inspirisana
realnim slikama izlivanja velikih reka, poput Nila, prihvaćena je i od drugih
mitologa. 25) To zadovoljava i glediše koje mi nastojimo da izgradimo, sagledavajući
čoveka u antropološkoj perspektivi, a koje sve ljudske tvorevine posmatra kao poetsku
interakciju čoveka i sveta koji ga okružuje.
Kada ispisujemo tumačenje nama dragog lautara Slobodana Markovića iz
Slatine da je namol uzvišenje u moru nastalo od granja, lišća i zemlje koje je nanela
voda, imamo utisak da se ovaj vanvremenski pevač vratio na početak drugog
milenijuma stare ere, i da se nalazi u Mesopotamiji, gde čita sa glinenih ploča klinastim
pismom utisnut akadski ep Enuma eliš, u kome se kosmogonijska kreacija boga
Marduka opisuje sledećim stihovima: „Marduk položi trsku razom na vodu, | Stvori
prah zemljani i nasu ga do trske; | da bi naveo božanstva da se nastane u stanu koji
je po želji srcu njihovu.“ 26)
Taj praiskonski brežuljak (Kosmička planina) u našim pesmama dopire do
„ispod zraka sunčevoga“ (II 2), odnosno do „ispod svoda nebeskoga“ (III 3), u religijskom
smislu postaje sveta planina jer se divinizuje poprimajući solarni karakter.
Time naš materijal dobija još jedan konceptualni dodir – u nizu drugih - sa egipatskom
mitologijom, jer je tamo prvobitno brdo takođe obogotvoreno izjednačavanjem
sa solarnim bogom Ra-Atumom. 27)
Mitotvorna misao drevnih naroda često nije ostajala samo na folklornim
predstavama, već je podsticala preduzimljivu gradnju stvarnih objekata po ugledu
na praiskonske brežuljke. I to veoma rano. Tako su arheolozi kod Sumeraca otkrili
zigurate - neobične objekte slične egipatskim piramidama. Ne samo njihov izgled i
funkcija već i sam naziv, 28) upućuje mitologe na zaključak da je „zigurat, sa terasama
simbolizirao ... kosmičku planinu – zemlju, nastalu iz praokeana“. 29) O ziguratima
Zenon Kosidovski piše: „U svim gradovima na Eufratu i Tigru uzdizale su se neobično
visoke građevine čudnog oblika. Sastojale su se od četvrtastih ili oblih delova
koji su se nastavljali jedan na drugi a prema vrhu se smanjivali tako da je građevina
imala izgled stepenaste piramide. Na zaravnjenom vrhu obično se nalazio hram
posvećen mesnom božanstvu. Do njega je vodilo trokrako kameno stepenište. Za
vreme obreda u belo obučeni sveštenici koračali su po njemu u svečanoj povorci, uz
pratnju hora i muzike.“ 30) Uvereni smo da mitološkoj inspiraciji, koja je u Mesopo-
23) Veronica Ions, Egipatska mitologija, Opatija, 1985, 22-23.
24) Isto, 23. Takvih središta je, kao što je poznato, bilo četiri: u Heliopolisu, Memfisu, Hermopolisu
i Tebi.
25) E. Meletinski, Isto, 210.
26) Miodrag Šijaković, Mitologija i religija starih Jevreja, Beograd, 1990, 80.
27) E. Meletinski, Isto.
28) Zigurat na sumerskom znači „breg“.
29) Marko Višić, Zakonici drevne Mesopotamije, Beograd, 1985, 66.
30) Zenon Kosidovski, Biblijske legende, Beograd, 1986, 24.
308