Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Paun Es Durlić
brata, muža od žene, decu od roditelja itd. Time, nad otvorenim kovčegom običnog
smrtnika, pevač iskazuje kosmološki pesimizam, jer priznaje da smrt ima vlast i nad
prirodom i nad kulturom, naročito nad njenim socijalnim delom. Izlaz iz ove nepodnošljive
antinomije krajnje je jednostavan: ritam smrti predupređuje se tako što se
pokojnik predaje božanstvu Sunca, kao zalog za nova vaskrsnuća! Jer, „ako bi nešto
sasvim bez prestanka nastajalo iz bivstva, a da se u njega ništa ne vraća, presahnulo
bi bivstvo nastalih stvariˮ, zapisaće u IV veku jedan od poslednjih paganskih careva
antičke Evrope, i Mitrin žrec - Julijan Imperator. 29) Njegov kralj Helije, alijas Mithra,
alijas Sol invictus, biće na zvaničnoj sceni teško poražen u sukobu sa nastupajućim
hrišćanstvom. Ali, ostaće da živi – vidimo - kao Suare fracîjuare u engramima kolektivnog
nesvesnog nekih balkanskih naroda sve do naših dana.
29) Himna kralju Heliju, 137d, u: J. Imperator, Izabrani spisi, Beograd 1987.
334