Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

BIBLIOGRAFSKA LISTA:
[1] Б. Дробњаковић, Смедеревско подунавље и Јасеница, Београд 1925. [2] Д. Ивановић,
Власи у Великоплањском крају, Viminacium 16, Пожаревац 2011. [3] Мих. Ј.
Миладиновић, Пожаревачка Морава, Насеља 25, Београд 1928. [4] С. Мијатовић,
Ресава, СЕЗб XLVI, Београд 1930. [5] А. Лазић, Етничке промене у Хомољу и Звижду, Гл.
ГДС XXIV, Београд 1938. [6] Љ. Јовановић, Млава, СЕЗб V, Београд 1903. [7] П. Марковић,
Клење са околним селима, Клење 1999. [8] А. Лазић, Насељавање и развитак насеља
у Средњем и Горњем Пеку, Гл. СГД 25, Београд 1939. [9] З. Петрашковић, Добра на
Дунаву, Београд 1998. [10] М. Барјактаровић, Мосна, Зб. ЕИ 8, Београд 1976. [11] П. Ес
Дурлић, Родослови Поречке Реке и суседнох области, грађа, Музеј у Мајданпеку. [12] М.
Станојевић, Црна Река, антропогеографски прилози, Зборник прилога за познавање
Тимочке Крајине, III, Београд 1931; исти, Црна Река, Зајечар 1975. [13] П. Пауновић,
Географија здравља, Неготин 2008. [14] К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ,
Београд 1940. ♦ Neistražene oblasti: [15] delovi Crne Reke, [16] delovi Ćuprijske Morave,
[17] delovi Poreča, [18] Braničevo i [19] Stig. Podvučena imena mesta jesu naselja u kojima
je P. Durlić vršio empirijska istraživanja od 1984. do 2019. godine. Etnički sastav utvrđen je
na osnovu preseka popisa stanovništva od 1850. do 2011. godine, i drugih izvora.
Sl. 2 Poreklo stanovništva ispitivano je u 132 od 159 vlaških sela (83%) i to antropogeografskom
metodom, i nije nađen ni jedan jedini rod stariji od XVIII veka! Isto je i
u srpskim selima, u kojima se javljaju samo retka predanja o dobegavanju predaka s
Kosova posle Kosovskog boja, što autohtonističku teoriju o „starosedelaštvu” današnjeg
stanovništva u oba slučaja, argumentovano odbacuje kao neodrživu!
34