Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare
Paun Es Durlić Pain Es Durlici Româńii în apus de soare Rumânjii na zalasku sunca Romanians at the end of the road
Paun Es Durlić
Pain Es Durlici
Româńii în apus de soare
Rumânjii na zalasku sunca
Romanians at the end of the road
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Izabrane studije iz vlaškog folklora<br />
njenje verovanja da je nekada postojala izumrla rasa divova“. 65) Odav<strong>de</strong>, iz Biblije<br />
dakle, ušao je <strong>de</strong>talj o potopu u rumunski hrišćanski folklor.U grčkoj mitologiji to<br />
su bili titani, šest sinova i šest kćeri Ura<strong>na</strong> (Neba) i Geje (Zemlje). Pripadali su starijem<br />
rodu bogova, Uranidima, koji su pod vođstvom Satur<strong>na</strong> (Kro<strong>na</strong>) srušili oca<br />
Ura<strong>na</strong> s prestola. Kasnije je Kron to isto doživeo od si<strong>na</strong> Zevsa, koji je, kao <strong>na</strong>gradu<br />
za prevrat, dobio vlast <strong>na</strong>d gromom i munjom. Ovaj generacijski sukob bogova, u<br />
kome su titani bili poraženi i pod stražom Storukih džinova bačeni u Tartar, poz<strong>na</strong>t<br />
je pod <strong>na</strong>zivom titanomahija. Borba je trajala <strong>de</strong>set godi<strong>na</strong>, a nje<strong>na</strong> završnica je po<br />
pirotehničkim efektima gotovo i<strong>de</strong>ntič<strong>na</strong> onoj koju je sv. Ilija vodio u pesmi „Sveta<br />
majka Petka“ iz Slatine. Pogledajmo kako tu bitku opisuje grčki mitološki materijal:<br />
„More i zemlja su strašno zatutnjali, a nebo je silno zaječalo. U neopisivoj vrevi i metežu<br />
Zevs je bacao munje, koje su palile zemlju i beskrajne šume. Ogromni plamen<br />
digao se do oblaka, a blještave munje zaslepile su titane. Zevs je odneo pobedu i zagospodario<br />
svetom. Savladani titani bačeni su u Tartar, a storuki džinovi postavljeni<br />
su za njihove čuvare. Veliki požar titanomahije Zevs je ugasio potopom.“ 66) Ako za<br />
trenutak, u mislima, zamenimo Zevsovo ime imenom <strong>na</strong>šeg Gromovnika, kao što je<br />
uistinu kasnije <strong>de</strong>limično i bilo, stičemo utisak kao da slušamo Slobada<strong>na</strong> Markovića,<br />
aeda iz Slatine kod Bora!<br />
Čini <strong>na</strong>m se da racio<strong>na</strong>lno poreklo i<strong>de</strong>je o titanima, gigantima, džinovima, divovima<br />
i sličnim <strong>na</strong>dljudskim bićima, u <strong>na</strong>uci nije posebno razmatrano, ili se preko<br />
njihove pojave prelazi kao preko bića koja prosto pripadaju svetu bajki, legendi i<br />
mitova, da je to čist produkat ljudske fantazije i da izvan toga ne bi ni trebalo tražiti<br />
neke posebne izvore. Ne poričući da su ova bića u krajnjem ishodu plod mašte, ov<strong>de</strong><br />
skrećemo pažnju <strong>na</strong> jednu moguću inspiraciju zasnovanu <strong>na</strong> realnom ljudskom<br />
iskustvu. Grobovi džinova, koje je u titanomahiji uništio Zevs, u Grčkoj su vezivani<br />
za <strong>na</strong>jrazličitija mesta, ali su to <strong>na</strong>jčešće bile lokacije <strong>na</strong> kojima su <strong>na</strong>lažene kosti<br />
velikih izumrlih životinja! 67) Ova činjenica, mislimo, pokazuje u kom pravcu treba<br />
tražiti odgovor <strong>na</strong> postavljeno pitanje!<br />
Pogledajmo za trenutak šta <strong>na</strong>ši židani čine u pesmama koje a<strong>na</strong>liziramo, jer<br />
se u postupcima aktera jedne drame <strong>na</strong>jbolje ogleda njihov karakter i funkcija. U<br />
pesmi iz Slatine, židani zatamnjuju raj, kradu ključeve i zaključavaju ga, zaposedaju<br />
božji presto i kradu sud u kome se sveti vodica; u primeru iz Topolnice, kradu sud za<br />
svećenje vodice, srebrni štap i seku zemljine stubove. U hristijanizovanoj predstavi<br />
Raja rumunske mitologije imamo gotovo u dlaku iste sve ove stvari koje vlaški židani<br />
kradu ili otimaju. 68) Rajska vrata čuva sveti Petar (S<strong>în</strong>petru), koji nosi ključeve za<br />
pojasom; on ih otvara za duše umrlih pravednika, tada kada je potrebno; za ostale<br />
lju<strong>de</strong> ostavlja ih otvorene samo jednom ili tri puta <strong>na</strong> godinu, kao i vrata Pakla. 69)<br />
65) M. Šijaković, Isto, 34.<br />
66) A. Cermanović, D. Srejović, Isto, kod reči titani.<br />
67) Isto, kod reči giganti.<br />
68) Ali, s obzirom da je reč o hrišćanstvu, i o njegovom širenju kroz više balkanskih zemalja iz<br />
istih izvora, ove elemente možemo <strong>na</strong>ći, ovakve ili nez<strong>na</strong>tno modifikovane, i kod drugih <strong>na</strong>roda.<br />
69) R. Vulcanescu, Isto., 365.<br />
317
Change language