Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Izabrane studije iz vlaškog folklora
izgovara u izrazitom htonskom molitvenom položaju (dok govori, žena kleči na zemlji,
oslonjena na laktove), o čemu smo opširnije pisali ranije. 18)
Mitološka osnova marturije. Prema našem nalazu, posredi je refleks prastarog
verovanja da su Sunce i Luna (mesec) brat i sestra, koje se u narodnom stvaralaštvu
Vlaha 19) i Rumuna 20) razvilo u popularne pesme o pokušaju sklapanja braka
između njih dvoje. Incestuozni nasrtaj Sunca na sestru Lunu - koju prvi put nalazi
„na ulazu u jednu dolinu, u zemlji Nedođiji, kako tka na devet razbojaˮ - završava se
njenim tragičnim samoubistvom (skakanjem u more), posle čega ih Bog kao svetlila
stavlja na nebo, ali trajno razdvojene. 21) Luna je dobra sestra upravo zbog visoke
etičnosti koju je pokazala, jer je suicidom izbegla kršenje moralnih pravila koja su
- kako se navodi u većini primera – uvedena baš da bi se sprečio incest između brata
i sestre. Incestna hijerogamija nosi u sebi veliku kosmogonijsku opasnost, zbog
toga se uranski bog prikazuje u pesmama kako sedi na nebeskom prestolu i drži
ta pravila pred sobom neprestano otvorena! Sunce insistira na braku „da bi zemlja
rodilaˮ („Să dea rod pămîntulˮ u primeru iz Mokranja), a bogovi ga sprečavaju zato
što će Luna, u tom slučaju, „izroditi mnogo suncaˮ, pa bi zavladao večiti dan i orači
bi, radeći bez prekida, popadali od umora. A onda bi nastupila glad i nastao pomor, jer
čovečanstvu (pa i bogovima!) ne bi imao ko da obezbedi hranu!
Lunarni aspekt mita navodi nas na zaključak da se marturijska simbolika
formirala na stupnju zemljoradnje. Zna se da je dominacija žene u ovom tipu ekonomije
dovela u vezu misterije vegetacije sa njenom seksualnošću, Mesečevim menama
i shvatanjem Zemlje kao materice. 22) U tom kontekstu naš mit se može i ovako
čitati: Sunce (nebo, muški princip), nalazi Lunu (zemlju, ženski princip) na „ulazu u
dolinuˮ (vagina-rodnica), kako tka (seksualni čin) na devet razboja (devet=prenetalni
period, bremenitost). U mitovima sa ovakvom antropokosmičkom strukturom,
suicidna „smrtˮ semena održava agrarni ritam, jer agrarni ciklus počinje semenom i
18) П. Ес Дурлић, Култ мртвих као основа ..., стр. 235. Vidi: исти, Рајска свећа у култу
мртвих код Влаха у источној Србији, Развитак, бр. 209-210, Зајечар, 2002, стр. 124-143.
19) S. Sandu-Timoc, u svojoj zbirci Cîntece bătrîneşti şi doine, Bucureşti, 1967, donosi tri varijante
ovog motiva iz severoistočne Srbije: Ileana Cosînzeana, sau Soarele şi Luna, zapisane 1937. g. u
Mokranju, (str. 63-67), Gheol Dumitru şi Soarele, zapisane u Golubinju 1947. godine, (str.70-72), i Cele
trei surori, zapisane 1947. godine u Ljubičevcu. Mi smo, pak, varijante ovog motiva evidentirali, zabeležili
u fragmentima, ili snimili u celini, u Rudnoj Glavi, Žagubici, Dubokoj i Voluji. Videti još i: J. Urošević,
Sveta Jana, Raskovnik br. 7, Beograd, 1970, str. 83-85.
20) I. Datcu (redactor), Folclor din Oltenia şi Muntenia, III, Bucureşti, 1968, donosi tri primera
s područja Oltenije, zabeležena u vremenu 1942-1964. g. Jedan je iz okruga Gorž (Soarele şi Luna, str.
572-576), a preostala dva su iz doline Arđeša (Cîntecul Soarelui, str.767-773 i Soarele şi Luna, str. 767-
773). Nešto ranije (1896-1913. g.), takođe u Olteniji, C. Radulescu-Codin zabeležio je isti broj varijanti,
koje su posmrtno štampane u knjizi Literatura populară, Bucureşti, 1986. (Vidi primere: Iana Sînziana,
str. 96-100, Soarele şi Luna, str. 100-101 i Iana Sînziana str. 101-104.)
21) Po jednom mitu, koji je saradnik Muzeja u Majdanpeku Marjana Tufonić snimila 1997. godine
na terenu u Debelom Lugu, Sunce i Luna (Mesec) su se prvobitno sretali svakoga dana u podne na
sredini neba. Ali, kad se Sunce strasno zaljubilo u svoju sestru i počelo da joj nudi brak – Bog se naljutio
i razdvojio ih za večna vremena! (Muzej u Majdanpeku, Fonoteka, traka 43.A, kazivač Vesela Glišić).
22) M. Elijade, Istorija religijskih ideja, knj. I, Beograd, 1991, str. 40.
331