Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare
Paun Es Durlić Pain Es Durlici Româńii în apus de soare Rumânjii na zalasku sunca Romanians at the end of the road
Paun Es Durlić
Pain Es Durlici
Româńii în apus de soare
Rumânjii na zalasku sunca
Romanians at the end of the road
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Utisci o knjizi<br />
ski etnografski rad izvan većih gradskih centara uglavnom zamro, odnosno gotovo<br />
da možemo reći da se ’’dobrovoljno’’ ugasio. A bogami izumire <strong>na</strong>žalost i autentič<strong>na</strong><br />
kultura Vlaha u Srbiji, jer društvo nije imalo tu s<strong>na</strong>gu da objasni mladom vlaškom<br />
stanovništvu koliko njihova kultur<strong>na</strong> tradicija vredi, iako je u administrativnim nomenklaturama<br />
o<strong>na</strong> obeleže<strong>na</strong> kao ’’lokal<strong>na</strong>’’.<br />
Ispa<strong>de</strong> tako da <strong>Paun</strong> <strong>Es</strong> Durlić spontano oprema svojevrsnu Nojevu barku<br />
kulture svojih su<strong>na</strong>rodnika. Dok smo mi po muzejima silom ili milom prilika zabavljeni<br />
ovih da<strong>na</strong> hrpama formulara - jedan kosmos ljudske mudrosti odlazi u nepovrat.<br />
Ta sramota i<strong>de</strong> <strong>na</strong> obraz institucija,svakako. Još uvek želim da verujem i rado<br />
bih kolegi <strong>Paun</strong>u ulio <strong>na</strong>du da će dobiti podršku iz <strong>na</strong>učnih, kulturnih i obrazovnih<br />
ustanova za svoj rad.<br />
Pred <strong>na</strong>ma je dakle, z<strong>na</strong>čajan <strong>de</strong>o inventara Nojeve barke Vlaha u Srbiji, koji<br />
prikuplja, obrađuje i sistematizuje pojedi<strong>na</strong>c, koji je postao institucija umesto onih<br />
koje to formalno jesu.<br />
Iskre vrcavosti bez premca pljušte pred čitaocem svedočeći o <strong>na</strong>rodu koji je<br />
vekovima branio svoj autohtoni pogled <strong>na</strong> svet, sred istorijskih okolnosti, ali u velikoj<br />
meri u dosluhu s damarima prirodnih ciklusa koji neumitno opominju arogantnu<br />
ljudsku vrstu da nije jedini gospodar ni <strong>na</strong> ovom ni <strong>na</strong> onom svetu.<br />
Svetla<strong>na</strong> Nikolin Sampat, novi<strong>na</strong>r-politikolog, Pančevo<br />
VRH NARODNE POETIKE STAROG KONTINENTA<br />
Balkan je vekovima poz<strong>na</strong>t po velikom broju etničkih zajednica od kojih jedan<br />
mali proce<strong>na</strong>t čine male i skrivene etničke zajednice i etničke grupe kojima<br />
<strong>na</strong>uka, <strong>na</strong> žalost, nije do sada posvetila ozbiljniju pažnju i istraživanja. Upravo te<br />
male zajednice osuđene su, u eri neminovne globalizacije, <strong>na</strong> ubrzanu asimilaciju,<br />
nesta<strong>na</strong>k njihovih jezika/dijalekata, a sa njima njihovog vekovnog oralnog <strong>na</strong>sleđa,<br />
tradicije i i<strong>de</strong>ntiteta. Jed<strong>na</strong> od tih starih, autohtonih etničkih zajednica centralnog<br />
Balka<strong>na</strong> su i Vlasi istočne Srbije sa svojim jedinstvenim kulturnim, običajnim i lingvističkim<br />
<strong>na</strong>sledjem, <strong>de</strong>cenijama zanemarivani i skoro sasvim zaboravljeni kako<br />
od <strong>na</strong>uke tako i šire javnosti.<br />
Pad Berlinskog zida 1989. a zatim tranzicija i <strong>de</strong>mokratizacija drzava sa dotada<br />
rigidnim komunističkim sistemima kao i prihvatanje visokih standarda o ljudskim<br />
pravima i novim mogućnostima za ispoljavanje bogatstava različitih kultura i<br />
tradicija u okviru nove Evrope, dovela je do buđenja i ovih, do tada malo poz<strong>na</strong>tih<br />
etničkih zajednica <strong>na</strong> Balkanu pa tako i Vlaha istočne Srbije. Decenijska asimilizacija<br />
i sa njom neminovno gubljenje autohtonog i<strong>de</strong>ntiteta već je do tog doba <strong>na</strong>nelo<br />
ne<strong>na</strong>dok<strong>na</strong>div udarac očuvanju lingvističkog i drugog tradicio<strong>na</strong>lnog kulturnog <strong>na</strong>sleđa<br />
Vlaha o kojima je doskora retko ko uopšte i z<strong>na</strong>o da postoje. Samo zahvaljujuci<br />
upornosti i posvecenosti malobrojnih istraživača da<strong>na</strong>s smo u mogućnosti da<br />
upoz<strong>na</strong>mo prelepu vlašku poeziju, priče, basne, legen<strong>de</strong>, razumemo drevne običaje<br />
i tradiciju stvarane vekovima i prenosene sa generacije <strong>na</strong> generaciju sve do da<strong>na</strong>šnjih<br />
da<strong>na</strong>. Etnolog <strong>Paun</strong> <strong>Es</strong> Durlić, i sam pripadnik vlaške populacije istočne Srbije,<br />
341
Change language