Paun Es Durlic Rumânjii na zálasku sunca - Româńii în apus de soare

Izabrane studije iz vlaškog folklora
pećak. Bukvalno. Mošu Milan to slikovito opisuje ovako: „Oni, bandaši, 8) su kao psi:
jaki su, sviraju napolju, a mi ko mačke: sviramo u kući, predemo pored furune!” Podvaja
se i publika: uz bandaše idu mlađi, oni stariji ostaju uz laptare. 9) Zahvaljujući
toj činjenici, dragulji poput „Pesme o svecima” nekako su preživeli do naših dana,
jer je starija publika želela i dalje da ih sluša. Ali se više ne prenose na mlađe svirače.
Neupamćene i nezabeležene pesme umiru zajedno sa svojim laptarom. Milan
Petrović Rašancanu je poslednji koji zna „Pesmu o svecima”, pomrli su svi oni od
kojih je učio, a poumirali su i oni koje je on učio. Poslednji put je pesmu, na zahtev
slušalaca, otpevao pre pet-šest godina, na nekoj pomani u okolini Rašanca. Posmrtni
obredi su pogodni za ovakve teme, jer je smrt – ma čija – veliko zlo, najveće koje
može čoveka da zadesi, pa se u komemorativnim prilikama postavlja pitanje otkuda
ono dolazi. „Pesma o svecima” nudi odgovor: zlo je od Đavola, a Đavo je od Boga! Ali,
pogledajmo sadržaj ove arhaične mitološke pesme, da vidimo kako je došlo do toga.
Bog priređuje slavu pod mladicom tise, 10) i na nju, kao gosti, dolaze sveci, i to
redom. Viđeniji sveci, odnosno oni koji imaju ulogu u mitu, nabrajaju se poimence.
To je sveti Petar, u ulozi pisara, sveti Arangel koji vadi dušu čoveku u samrtnom
času, sveti Jovan koji – ovde u liku konjanika - krštava ljude na reci Jordanu, sveti
Ilija gromovnik i – Simpetru, svetac koga Vlasi prilično neodređeno zamišljaju kao
„brata svetog Petra”. Okupljenim svecima Bog objašnjava ulogu koju treba da vrše,
ako žele da vladaju svetom, a to je širenje vere na dobrobit svih ljudi. Ali, kao i na
svakoj slavi gde se obilato jede i pije, desi se da se poneki gost napije a da mu domaćin
mnogo ne zameri, naprotiv, da mu to bude po volji. U ovom slučaju, na slavi
kod Boga napio se sveti Ilija, ali je preterao: laptar kaže da je od pijanstva gotovo
pobesneo! U takvom stanju iskrao se sa slave, poterao dvokolice koje su vukla dva
8) Vl. bandašî „trubači”